HOLIVUDSKA PROPAGANDA U FILMU KAZABLANKA: Sviraj to lukavo, Sem!

Kad Bogart kaže: "Nevolje sveta nisu moje nevolje. Ja sam samo vlasnik lokala", to je bilo američko opravdanje izolacionizma

Prikazana ubrzo posle japanskog napada na Perl Harbor, "Kazablanka" je mnogo više od ljubavne priče između Hamfrija Bogarta i Ingrid Bergman usred rata: ona je klasičan primer propagandnog filma maskiranog u popularnu zabavu, piše profesor sociologije na Univerzitetu Svonzi Stiven Makvej na sajtu Konverzejšn.

Kada je 1939. izbio rat u Evropi, SAD su bile jedina velika sila koja nije imala ni obaveštajnu ni propagandnu službu, ali je napad na Perl Harbor decembra 1941. sve izmenio. Koliko je obaveštajna agencija bila neophodna za vojne ciljeve, toliko je propaganda bila vitalna za podršku ratnim dejstvima kroz oblikovanje odnosa američkih građana prema konfliktu.

Juna 1942. u SAD je formirana kancelarija za ratno informisanje (OWI) kako bi promovisala ratne napore i unapredila razumevanje javnosti o ratu. Jedan od ključnih elemenata bilo je povezivanje vladinih aktivnosti sa štampom, radiom i – najbitnije – filmom.

Zadatak OWI praktično je bio da "proda rat", kaže Makvej. Pošto su eksperimentisali sa plakatima i dokumentarcima, okrenuli su se boljem mediju. "Najlakši način da ubacite propagandnu misao u ljudske umove je da je pustite preko zabavnih slika onda kada ne shvataju da se nad njima vrši propaganda", objasnio je direktor kancelarije Elmer Dejvis, inače bivši novinar Njujork Tajmsa i CBS-a.

Agencija je objavila i specijalni vodič, nadgledala scenarije i prve verzije filmova i pravila sugestije. Umetnici su morali da svojim radom pomognu saveznicima u dobijanju rata.

U "Kazablanki" je prikazana briga zbog američkog izolacionizma u kontekstu pretnje koju su nacisti predstavljali po Evropu.

Elementi dijaloga među likovima odgovaraju i suprotstavljaju se stavovima u spoljnoj politici Vašingtona toga vremena. Bogart kao cinični vlasnik bara Rik iznosi stavove koji su tradicionalno američko opravdavanje izolacinizma. "Nevolje sveta nisu moje nevolje. Ja sam samo vlasnik lokala", kaže Rik.

Ipak, Perl Harbor je srušio iluzije da Ruzveltova Amerika može da ostane po strani. Iz te perspektive, priča "Kazablanke" je priča o tome kako se i čovek koji ne želi da se meša na kraju ipak angažuje. I vlasnik kafea Plavi papagaj, gospodin Ferari, kaže Riku: "Kada ćeš shvatiti da u današnjem svetu izolacionizam više nije praktičan."

Od ovih suptilnih dijaloga, mnogo je snažnija scena u kojoj Rik ipak zauzima stranu i pokazuje publici koga smatra herojima, a koga zlikovcima u evropskom ratu. Nemci u baru naručuju svoje nacionalističke pesme, a borac za slobodu Viktor Laslo traži Marseljezu. Bend gleda upitno u Rika, a njegovo klimanje glavom je raskidanje Amerike sa izolacionizmom.

"Kazablanka" je bez sumnje neprevaziđen klasik iz holivudske zlatne ere, ali je isto tako i vrhunsko delo propaganog filma koje je ubeđivalo američku publiku, nespremnu da se umeša u još jedan evropski konflikt, da zaboravi na stajanje po strani jednostavnom dramatizacijom evropskog herojskog otpora nacistima.

(Kurir.rs/ Ljiljana Jorgovanović/ Foto: Printsreen)