GORAN BJELOGRLIĆ O SENKAMA I SLAVNOM BRATU: Moram da slušam Bjelu iako sam od njega stariji!

„Senke nad Balkanom“ gleda cela Srbija kao nekad „Bolji život“. Da li ste očekivali ovakav uspeh?

- Pri čitanju scenarija bilo je jasno da serija ima potencijala za nešto zaista dobro, a na samom snimanju bilo je dosta pozitivnih komentara, tako da smo se uspehu nadali i priželjkivali ga - neću da lažem, ali svakako nismo mogli da znamo. Veoma mi je drago da je jedna ovakva serija, sa ozbiljnom istorijskom tematikom i trilerskin zapletom, uspela da privuče toliko ljudi i da ih konstantno zadrži kako vreme protiče, evo već deveta nedelja.

Ne bih poredio „Senke“ i „Bolji život“, različita su vremena, tematika, prošlo je skoro 30 godina. Dobro je samo što je RTS, baš kao i tada, emiter jedne kultne serije.

Koliko je bilo teško naći novac?

- U kinematografiji, kao verovatno i u ostalim granama proizvodnje, nikada nije lako naći novac. U svetu ovakve serije koštaju bar deset puta više od“ Senki“. Međutim, bitno je da se radi i da ljudi budu svesni da su ulagali u kvalitet koji je dao rezultat i u nešto što nije serija za jednu sezonu.

Talentovan ste glumac i imate zapaženu ulogu u filmu „Južni vetar“ i scene s Glogovcem, ali nikad niste želeli da je studirate. Zašto?

- Hvala vam na takvoj oceni. Dovoljno je jedan glumac iz familije, ali taj jedan je najbolji.

Producent ste na 11 projekata. Da li su vam draže „Rode“ ili „Senke“?

- Pa to su dva različita projekta, ali oba meni vrlo važna.“Rode“ su ispunile naše snove da ispričamo neku priču vezano za Barandu, naše selo koje volimo svi iz naše porodice. A „Senke“ su novi pomak u svemu što sam radio. Važno je da su obe serije postale kultne.

Prvi film koji ste radili je „Lepa sela, lepo gore“. Kakve uspomene nosite s tog snimanja?

- Prošlo je mnogo godina, ali se vrlo živo sećam svega. Bila su to luda ratna vremena, svi mi koji smo to radili bili smo mladi i ludi. Bez imalo straha smo snimali na ratnoj teritoriji, verovali da radimo nešto izuzetno i uspeli. Bilo je fenomenalno i nešto što se radi jednom u životu.

Kakav je Bjela kao brat? Ko je koga morao da sluša?

- Kao i svaki mlađi brat - nemiran i neposlušan. Odrasli smo na Voždovcu u vreme kada je važio za najopasniji kraj Beograda, morao je da me sluša, mada nije bilo lako. Sad ja slušam njega. Tako to ide.

Da li je tačno da ste umesto njega snimili deo jednog filma?

- Zbog naše sličnosti, samo sam ga dublirao u jednoj sceni filma „Kupi mi Eliota“.

Selo Baranda je poznatije od svoje opštine Opovo zbog braće Bjelogrlić i filmova koji su u njemu snimani. Imate li ambiciju da tu budu snimljeni i neki evropski i holivudski filmovi?

- Baranda je postala poznata po „Rodama“, ne po Draganu i meni. Ali u svakom slučaju mi je veoma drago da je naše selo dobilo jedan novi imidž, ali i Opovo je naše mesto, svi smo povezani!! Već nekoliko godina vrlo ambiciozno smo „gradili“ „Baranda film studio“, pa iskreno priželjkujem da nas poseti neki holivudski producent. Svakako neće zažaliti.

Kurir / LJUBOMIR RADANOV

Foto: Dragana Udovičić, Promo