EMIR KUSTURICA: Ja sam srpski Robin Hud

Moj život je specifična hajdučija. Od jedne nedođije uspeo sam da stvorim destinaciju sa idejom da svoju ličnu dobit od kinematografije i muzike pretvorim u opštu dobit za mlade stvaraoce

Nagrada Drvo života

On ističe da otuda i odluka da Nagradu za budući film, koja dobija naziv Drvo života, dobije italijanski režiser Paolo Sorentino, tvorac ostvarenja „Velike lepote“ i „Mladost“.

- Sorentino će biti na otvaranju, kada će mu biti uručena nagrada, a narednog dana govoriće o svojoj seriji „Mladi papa“, koja će biti prikazivana non-stop, 24 sata svih dana. Time ćemo započeti temu da li je film pobegao iz dvorana na televiziju i tamo se stidljivo razvija u novu formu. Šta je ta nova smesa koja je nastala tehnologijom, ali i ideologijom, odnosno nadideologijom koja ne dozvoljava i guši svaku pojedinačnu - ističe Kusturica i dodaje:

- Sudbina filma će biti određena autorstvom najvećih, ali nikad nije bilo teže, jer se film toliko uvećao da tako mali broj velikih autora postaje sve manje važan. Njih nema malo, ali nemaju uticaj kao robusne filmske kuće. Filmom se danas bave svi i to nije privilegija školovanih, nažalost. Pljeskavica je izgubila borbu s hamburgerom - to je ta mogućnost da se smanji cena Netfliksu da za sedam dolara mesečno bude sve ono što pojedinačno košta u svetu 10, a kod nas dva evra.

Put filma i serije

Reditelj je današnje filmske stvaraoce uporedio sa „leptirima koji za jedan dan nestanu“.

- Zato se pitamo gde je film i da li je TV serija nastavak ideje koja vodi ka tome da film završi kao opera koja se prikazuje jednom ili dvaput. Tada će festivali biti mitska slika filma i mesto gde će jedino preostati da se prikazuju - zaključuje Kusturica.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević, nadovezujući se na ovu temu, poslužio se metaforom i Kusturicu i sam poduhvat filmskog festivala na Mećavniku uporedio s junakom Andrićeve pripovetke „Veletovci“, hajdukom Stojanom, koji odbija da se preda Turcima.

- U ovom slučaju ti Turci koji pozivaju na predaju su predstavnici industrije zabave onog lošeg i banalnog u svetu filma, trivijalnog shvatanja kulture. I svi ti glasovi ga pozivaju da se preda, ali on uporno i vešto, otresito, ponekad i sočnim jezikom srdito prkosi i odbija. Srećom, ovde hajduk nije sam i on u ovom trenu banalizacije kulture poziva druge slične sebi i oni se pronalaze na Mećavniku, koji je kao kula svetilja - kazao je Vukosavljević.

Ovo poređenje prihvatio je i Kusturica:

- Moj život jeste na izvestan način specifična hajdučija, i to ona robinhudovska. Ideja da sam od jedne nedođije uspeo da stvorim destinaciju, i to ne onu za skupljanje para već kao plod onoga što već 40 godina radim. Ideja je bila da se iskustvo koje je koncentrisano u toj nedođiji pretvori u dobit i da se moja lična dobit od kinematografije i muzike pretvori u opštu dobit za mlade stvaraoce.

Kurir / Mona Cukić

Foto: Marina Lopičić, Dragana Udovičić