SRPSKI PISCI OSULI PALJBU PO NEMANJIĆIMA: Očajan promašaj važne teme za sve SRBE

Međunarodni Beograd oživeo je tokom dva meseca emitovanja napete priče "Senke nad Balkanom", i posle početnih rasprava na temu treba li igrana serija da uči gledaoce istoriji ili da ponudi dobro uobličenu fikciju - ostali smo u iščekivanju nove misterije.

Svakako toliko oštre reakcije, ali ni interesovanje, ne bi doživeo televizijski projekat koji bi se prihvatio neke za sve nas manje značajne teme. I sam način na koji su "Nemanjići" najavljivani kao serija koja će promeniti sliku o Srbiji, podigao je očekivanja do "istorijskog maksimuma" - pa je i pad na zemlju bio tim bolniji. Beskrajna je lista zamerki koje se odnose na gotovo sve aspekte serije, od govora junaka i jezika koji koriste, preko loše glume, efekata i uopšte "jeftinog" opšteg utiska (prilično skupe) prve epizode.

Gde je uopšte granica između istorije i fikcije, pogotovo kada je reč o ovakvim, za jedan narod "najvećim" temama, poput davnog spektakla "Boj na Kosovu" - po drami za koju je Simović izjavljivao da je "imao utisak da ju je pisao u prisustvu cele nacije, a tako se ne može napisati ništa dobro".

Pisac Milovan Vitezović, autor scenarija za nezaboravnu seriju "Vuk Karadžić" koja je, u režiji Đorđa Kadijevića, (p)ostala jedna od najsvetlijih tačaka u istoriji serijske produkcije naše televizije, za sebe kaže da "pristupa istorijskim temama u baš istorijskom smislu".

- Trudim se da spoznam sve što se može spoznati, kako o temi tako i o ličnostima. Tragam i za prikrivenim istinama, da bih postizao istorijsku i dramsku intrigu. Staram se pritom da istorijsku istinu ni u čemu ne izneverim, jer bih time izneverio osnovne razloge dela. Vodim računa da u stvarnim istorijskim scenama budu dokazani glavni akteri. Ali, ako mi, recimo, neko baš treba za određenu scenu, iz razloga glavne ideje, a za koga nemam dokaza da je baš bio tu u tom momentu, uzeću ga pod uslovom da nema dokaza da je bio negde drugde. To mi se dešavalo u pisanju serije "Vuk Karadžić", ali sam za ovakvo postupanje imao veliku saglasnost stručnog konsultanta prof. dr Miodraga Popovića, najboljeg Vukovog, tada živog, biografa.

Dijaloge i gestove, kaže Vitezović, uz uverljive osnove koristi za oblikovanje karaktera, te su junaci u isti mah i istorijski i njegovi:

- Za jezik u dijalozima koristim jezik istorijske epohe, koliko god je to moguće, s obzirom na mogućnosti razumevanja današnjih gledalaca. Ako ga ne mogu rekonstruisati, onda uzimam književni, normativni, standardni srpski jezik. To sam uradio po savetu akademika Pavla Ivića kad je trebalo odrediti srpski jezik Jerneja Kopitara u seriji "Vuk Karadžić".

Pisac Vladimir Kecmanović nije želeo da komentariše "Senke nad Balkanom" u kojima je direktno učestvovao kao deo tima scenarista (i kao glumac), ali je "Nemanjićima" i te kako razočaran - i kao jedan od autora književne trilogije o toj vladarskoj porodici, ali i kao gledalac.

- Mislim da je za obe serije presudan umetnički doživljaj. Kada je reč o "Nemanjićima", taj doživljaj je očajan, sve je urađeno ispod svih očekivanja, koja u mom slučaju nisu bila preterana. Mnogi ističu da je kostim urađen dobro, i neki glumci bi verovatno bili bolji da su postavljeni u drugačiji kontekst. Žao mi je, pre svega zbog toga što je na ovaj način jedna tako velika i važna tema upropašćena za dugo, jer je se bar dvadeset godina posle ovoga niko neće ponovo prihvatiti - rekao je Kecmanović.

Emir Kusturica kaže da je sve u percepciji gledaoca, i da su polemike koje se ovih dana vode oko serijala "Senke nad Balkanom" i "Nemanjići" samo otvorena pitanja.

- Mislim da te serije sigurno nisu takve kako ih optužuje deo javnosti, i siguran sam da oni koji o njima tako oštro i kritički raspravljaju lako "progutaju" nešto što je pet puta formalno lošije izvedeno, i pet puta gore od onog što njih direktno dira. Ali, utoliko je taj cirkuski svet filma, odnosno TV serija, jedan prostor u kojem se sloboda izražavanja najviše ocrtava. Ono što je problematično jeste to što gledaocima sada sve liči na rijaliti, i kad se pojave filmske priče, onda i oni koji ih gledaju i oni koji ih proizvode imaju veliki problem da se odvoje od realnosti u kojoj žive. Toliko sveta priča o "Nemanjićima", a ja sam siguran da oni nisu tako loši kao što neki o njima govore, zato što je to jedan emocionalni doživljaj nečega što nije ni počelo, nije mu data šansa. Mislim da su sve polemike samo lične percepcije današnjeg gledaoca.

Nenadić: Piscu kajanje ne gine

Pisac Dobrilo Nenadić, autor kultnih dela na teme iz srednjovekovne Srbije, veli da je "jedino pravilo da u ovom pogledu nema pravila, mada su se mnogi upinjali da vaspostave jedan za sve obavezujući kanon".

- Danas, srećom, preovlađuje uverenje da je pisac nezavisna osoba koja po svom nahođenju i na sopstveni rizik stvara svoju umetničku tvorevinu. Prepušten je sebi pa ostaje da bira da svoje pero izda pod najam ili će radije da ostane nezavisan. Jedno mu kajanje ne gine, kako okrene on je na gubitku. Ako piše na istorijske teme, može da bira da se drži proverenih i nespornih činjenica kao nekog komotnog ili tesnog rama, ili pak da pusti svoju maštu na slobodan let iznad kukavičijeg gnezda (iznad nečega što u stvari ne postoji).

(Kurir.rs/Novosti/M. N. M. - D. Bt. - R. R/Foto Prntscreen)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(КУРИР ТВ) ЗАШТО ЦАР ДУШАН СИЛНИ НИКАДА НИЈЕ ПОСТАО ДУШАН СВЕТИ? Ево који су кључни разлози!