Komad nije ni za Miloševića, a ni protiv njega. Glumac ne treba da bude fasciniran likom koji igra, a ja i nisam. Igraću ga kao svakog čoveka koji nema samo pozitivne ili negativne osobine, kaže glumac Dejan Cicmilović

Porodica Karić, Milovan Ilić Minimaks, Zorica Brunclik, Vuk Drašković, dizelaši i dens muzika čuli su se u petak uveče s pozornice Bitef teatra u improvizacijama ekipe mjuzikla „Lift - Slobodan šou“, inspirisanog vremenom Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.


Drama, čiji je autor Jelena Bogavac, a u režiji Nenada Todorovića, nastaje zapravo u formi radionice, pa će konačna verzija biti poznata tek sredinom marta na premijeri u Gračanici.


Najteži zadatak ima Dejan Cicmilović, koji igra bivšeg predsednika.

- Moraću da razočaram publiku, jer mi ne pravimo predstavu ni za Miloševića, a ni protiv njega. Glumac ne treba da bude fasciniran likom koji igra, a ja i nisam. Pripadam generaciji koja je provela više vremena na Terazijama po demonstracijama nego na fakultetu. Sad sam podjednako razočaran u političare. Neću uopšte imitirati Slobu. Igraću ga sa stavom i braniti, jer nijedan čovek nema samo pozitivne ili negativne osobine - kaže Dejan.


Proba je protekla bez njegove supruge Mire (Ivana Kovačević), koja je bolesna, ali je reditelj radio scene s njihovom decom Markom i Marijom, koje tumače Jovan Zdravković i Tamara Tomanović.

- Radimo kao i svaku drugu predstavu. Velika je odgovornost igrati Mariju i hvata me strah. Gledala sam nekoliko njenih intervjua i čitala opise njene majke iz knjiga kako bih stvorila svoju sliku o njoj. Mariju sam gledala kao žena ženu. U njoj je skriveno nešto prelepo i tragično - ističe glumica.


Tabu Reditelj Nenad Todorović

MILOŠEVIĆ JE KASAPIN KOJI JE SAM SEBE ZAKLAO KAO JAGNJE


Reditelj Nenad Todorović ističe da je vrlo subjektivan dok radi na ovom komadu jer, kako kaže, „objektivnost je smrt umetnosti“.

- Kao Srbin s Kosova ovo vidim kao obračun sa sopstvenim demonima, kao priliku da se kroz jednu parakatarzičnu temu pobrinem za svoje zdravlje. Moja porodica je morala iz Prištine da iznese grob mog pokojnog brata, te sam tu vladavinu doživeo kao mesto u kome je moj život razoren u prah - objašnjava reditelj i dodaje:

Nenad Todorovićfoto: Promo

- Sama predstava se ne bavi time da li je Milošević kriv ili nije. Mi se trudimo da pronađemo najintimnije istine, a ne kolektivne. Kreiramo subjektivnu istinu. On je isti kao svi drugi. Kada istražujemo čoveka u društvenom kontekstu, borimo se sa svojim predrasudama. Balkanski kasapin je predrasuda, žrtveno jagnje je predrasuda. Istina je da je taj kasapin zaklao sebe kao sopstveno jagnje. Suština je da je to „poslednji srpski tabu“. Milošević je zatvorena priča koju su sklonili. Prošlo je 20 godina, a mi se i dalje koprcamo u malim fašizmima.


Kurir / LJ. RADANOV / M. CUKIĆ

Foto: Profimedia, Promo