ON GLUMI STEFANA PROVENČANOG U NEMANJIĆIMA: Ćetković i ja smo ista škola glume

Nas dvojica smo iz Kruševca, a i studirali smo glumu kod najboljeg profesora Vladimira Jevtovića. Pre snimanja smo dugo razgovarali o tome zašto baš njemu otac ostavlja krunu, a ne najstarijem Vukanu

- Divan je osećaj i privilegija igrati takvog princa kao što je bio Stefan. Veoma sam ponosan na ono što smo uradili i na ceo autorski tim. Verujem da će publika voleti ovu seriju i da će je rado gledati.

Kako su baš vas odabrali za ulogu Stefana?

- Ulogu u seriji sam dobio na kastingu. Spremao sam i uloge Vukana i Rastka, ali je na kraju reditelj Marko Marinković odlučio da sam najbolji za Stefana Prevovenčanog.

Kako ste se pripremali za samo snimanje?

- Imali smo časove jahanja i borbe. Naravno, morali smo da se upoznamo s tim delom naše istorije i okolnostima u kojima se sve to dešavalo. Bilo je kratko, ali intenzivno.

Vojina Ćetkovića ćemo gledati od sledeće nedelje kao Stefana Prvovenčanog. Da li ste zajedno pripremali ulogu?

- Vojin i ja smo se videli nekoliko puta i jasno se dogovorili o tome ko je Stefan Provenčani. Nas dvojica smo ista škola, obojica iz Kruševca. Studirali smo kod najboljeg profesora glume Vladimira Jevtovića. Dogovorili smo se o nekim okvirima i držali se toga.

Šta ste zaključili, ko je bio Stefan Prvovenčani?

- On je bio neishitren i mudar čovek, dobar diplomata, zbog čega mu je i otac ostavio krunu. Mladić koji je učestvovao u državnim poslovima i trudio se da uradi najbolje stvari za svoju zemlju. Ćetković i ja smo to pokušali da pronađemo zajedno. On će to nastaviti da gradi u narednim epizodama.

Prva vaša uloga je bila u filmu „Branio sam Mladu Bosnu“. Kako gledate na nju?

- Uvek se s nostalgijom setim tog filma i serije. Žao mi je što se ponovo ne prikazuje na televiziji. Principa sam doživeo kao mladića, tinejdžera, koji je bio iznad svoje generacije i koji je stradao zbog ljubavi prema otadžbini i težnji za slobodom.

Vidite li sličnosti između Principa i Stefana?

- Slobodarski duh sigurno.

Kako ste se zarazili glumom?

- Prve korake kao glumac napravio sam još u vrtiću. Posle sam nastavio da razvijam svoj talenat dalje kroz školovanje.

Kojim glumcima se divite?

- Džejmsu Gandolfiniju, jer trenutno gledam „Sopranove“, a divim se i Danilu Lazoviću uvek kad ga se setim. Ima dosta glumaca koje poštujem i cenim, a poduži spisak bi bio da nabrajam.

Kritičari vas vide kao najboljeg glumca svoje generacije, a nekako se to još nije materijalizovalo u pozorištu.

- Gluma nije trka na 100 metara nego maraton. Želim da se ovim poslom bavim celog života.

U pozorištu igrate u predstavi „Ne oklevaj - improvizuj“.

- U predstavi igra cela moja klasa. Dobro se poznajemo i svako izvođenje je drugačije.

Kurir / LJUBOMIR RADANOV

Foto: Nebojša Mandić, Promo, Zorana Jevtić