Uprkos tome što su se upoznali i venčali na najbaksuzniji dan, glumica i kompozitor, koji su 20 godina u braku, ističu kako su se mnogo menjali jedno zbog drugog i da je to presudno uticalo da održe stabilnu zajednicu u kojoj su dobili kćerke Martu i Petru i u kojoj ima mnogo ljubavi, ali i tuge i bola, kao i uzajamnog poverenja

Bračni par umetnika, glumica Nela Mihailović (48) i muzičar i kompozitor Vladimir Petričević (51) proslavili su 5. oktobra dve decenije braka. U tih 20 godina stalo je, kako uglas kažu, mnogo emocija, veselja, tuge, bola, divnih zajedničkih trenutaka, uspešnih i teških perioda i, što im je oboma najvažnije, beskrajno puno ljubavi prema kćerkama Marti i Petri.

Pošto su se upoznali jednog petka 13, 1996, potom se i venčali u petak 13, a to je i datum kad im je rođeno prvo dete, nema sumnje da je za njih to najsrećniji dan.

A da li su onog prvog petka 13. pomislili da će posle više od dve decenije biti zajedno?

Vladimir: Dobro pitanje, baš ste me nasmejali. Kad smo započinjali zajednički život, prognoze baš i nisu bile neke, da budem iskren. Ona mlada, talentovana glumica tek na početku karijere, ja u tom trenutku već afirmisani muzičar, koji je upravo napustio rokenrol i odlučio da bude, zamislite, kompozitor primenjene muzike u Srbiji devedesetih. Možete misliti koliko je to u onom ludilu, bedi i primitivizmu devedesetih delovalo perspektivno. Međutim, mi se na to nismo obazirali, bili smo vredni i uporni, verovali smo jedno u drugo i eto nas danas ovde gde jesmo.


Nela: Apsolutno da. Bila sam toliko zaljubljena i toliko ubeđena da sam srela čoveka svog života da uopšte nisam sumnjala u to.


Kako biste opisali vaših prvih 20 godina braka?

Vladimir: Puno svega – ljubavi, veselja, tuge, bola, lepih zajedničkih trenutaka, posla, uspešnih, ali i teških perioda, divnih zajedničkih prijatelja koje smo stekli, neke smo, nažalost, i izgubili. I beskrajno mnogo ljubavi prema našim kćerkama, koju nam one višestruko uzvraćaju.

Nela: Ne umem da kažem preciznije nego što je Vlada odgovorio.


Kad vas pitaju da otkrijete recept za trajanje, šta kažete?

Vladimir: Nema tu šta da se krije, zaista. Po mom mišljenju, brakovi propadaju uglavnom zbog ljudske gluposti, sebičnosti, lenjosti ili nezrelosti. Često zbog svega toga zajedno.

Nela: Za brak je najvažnije uzajamno poverenje i mnogo razgovora, a ljubav se podrazumeva.

Slavite li godišnjice?

Vladimir: Ne preterano, obeležavamo samo “okrugle”, jer nismo formalisti. Znam parove koji su veliku pažnju pridavali raznoraznim godišnjicama, a zaboravili da sa partnerom izgrade pravi odnos i zajednički svet, i onda se jednog dana iznenade što sede pored stranca s kojim nemaju ništa zajedničko.

Nela: I tako sad slave godišnjicu razvoda. Što se nas tiče, sad kad su nam kćerke malo porasle, njima mnogo znači da mi proslavimo neke naše bitne datume, pa im onda to rado i priuštimo.


Iznenađujete li jedno drugo poklonima ili na neki drugi način?

Vladimir: Baš i ne. Pokloni su mi uvek bili jeftiniji način da nekoga voliš. Više preferiram neplaniranu šetnju kejom ili zajedničku buteljku vina. Dok u tome oboje uživamo, nisu nam potrebni nikakvi pokloni.

Nela: Volim poklone, priznajem. S povodom ili bez njega, ulepšaju mi trenutke, a Vladimir, hteo to da prizna ili ne, verujte mi, ume to da uradi.


Koje osobine partnera izuzetno cenite, a koje vas nerviraju?

Vladimir: Kod Nele cenim pre i iznad svega njenu dobrotu. Nervira me što neće da popije ni čaj ni lek kad je bolesna. Kad je medicina u pitanju, ponaša se kao da je sa Kavkaza a ne iz urbane sredine poput Valjeva.

Nela: Kod Vladimira najviše volim to što je surovo iskren, a najviše me nervira njegova hipohondrija koju primenjuje na mene i decu.


Vi ste dokaz da postoji ljubav na prvi pogled, počeli ste vezu posle samo pet dana poznanstva, verili se nakon dva meseca zabavljanja, venčali posle pola godine, i, kako je Nela više puta ponovila, nikad se niste pokajali zbog toga.

A koliko ste se menjali jedno zbog drugog?

Vladimir: Mnogo. Da nismo, ne bismo ni potrajali. Ljudi počnu da žive zajedno pa pokušavaju da onog drugog saviju prema sebi, samo da ne bi menjali sebe i svoje navike. Mislim da smo oboje od onog drugog napravili bolje i mudrije ljude nego što smo bili pre 20 godina.

Nela: Naravno da smo se menjali, osluškivali se međusobno, uticali jedno na drugo, poveravali se jedno drugom, stvarajući sopstveni svet u kome smo zajedno postajali bolji i jači.


Već ste pričali da se trudite da posao ostavljate ispred vrata. Ipak, u kojim situacijama tražite pomoć jedno od drugog i da li se nekad žučno raspravljate zbog razlike u stavovima?

Vladimir: Evo da ja kažem, mada oboje mislimo isto. Ako jedno od nas dvoje želi savet o nečemu što trenutno radi, onda sam pita, nikada onaj drugi ne insistira na tome. Izuzetak je kad smo zajedno u projektu pa vidimo nešto što smatramo bitnim da kažemo. Raspravljamo se ponekad oko nekih predstava koje smo gledali, desi se da imamo suprotna mišljenja o njima i eto kritičarskog okrugog stola na našoj terasi.

U stvari, oko čega se najčešće sporite i ko prvi popusti?

Vladimir: Hvala bogu, uglavnom oko gluposti.

Nela: Ja sam po prirodi tolerantnija, pa samim tim i popustljivija.

Jeste li nekad, za ovih 20 godina, imali ozbiljniju krizu?

Nela: Naravno da jesmo, svako ko kaže da je nije imao laže. Ali, to upravo spada u domen one privatnosti o kojoj pričasmo malopre, tako da o tome – toliko.

Kurir.rs/Glorija/Foto Damir Dervišagić