Mogla bih da budem počasni, doživotni član akademije blamova, ako je neko napravi. Ako je ne naprave, ja ću jednog dana, iskrena je glumica

Glumica Srna Lango režira i glumi u monodrami „Lov na srne“, koja će imati prvu reprizu večeras u pozorištu Slavija.

- Nisam baš čeznula za predstavom o sebi, pošteno govoreći. Zapravo sam htela da ispričam priču o zbunjenosti i otporu prema raznim normama, o osećaju nepripadanja etiketama, o greškama u doživljaju sveta, o manjku potrebe da budeš kao ostali i želji da živiš jednostavnije nego što okolnosti nude. O nekoj vrsti lova na čoveka. O lovu na sve nas i našoj neopozivoj rešenosti da idemo dalje i da se svemu ipak smejemo. Osim što sam Srna, pa se nudila lepa metafora, shvatila sam da se nikad nikome nisam toliko smejala kao samoj sebi i svojim glupostima... Pomislih, zašto da se ne zabavimo time, crnohumorno.


Da li ste ovako zamišljali svoj posao kad ste se pre dve i po decenije upisivali FDU kod profesora Bajčetića?

- Ne. Ali nije manje lep, samo drugačiji od svega što umeš da smisliš kao klinac da te čeka. Bez obzira na to, jednako mi je stalo, kao i tada kada sam se nadala da ću biti primljena. Ili još više.


Kažete za sebe da ste doktorirali na blamovima. Koju anegdotu iz posla ili života biste podelili s nama?

- Pravo da vam kažem, imam blamova za deset predstava, ali bih ipak volela da čitaocima ovaj prvi serijal ispričam u pozorištu na prvoj sledećoj predstavi. I inače, kad u svom društvu prepričavam neki kao užas, zapravo pričam o sopstvenoj gluposti u toj situaciji, pa su mi prijatelji neplanirano fino relaksirani ljudi. Umru od smeha na najcrnje situacije. Mogla bih da budem počasni, doživotni član akademije blamova, ako je neko napravi. Ako je ne naprave, ja ću jednog dana.

Kurir / Lj. Radanov

Foto: Nemanja Jovanov