BOJANA BORIĆ BREŠKOVIĆ ZA KURIR: Narodni muzej jača srpsku kulturu

Multimedijalni spektakl Sergeja Polunjina na muziku Isidore Žebeljan obeležiće otvaranje Narodnog muzeja, čija će stalna postavka 28. juna, posle 15 godina, ponovo biti dostupna za publiku.

Gotovo 15 godina bili ste bez stalne postavke nacionalnog muzeja. Kakve je to dugoročne posledice ostavilo?
- Narodni muzej bez stalne postavke, u ograničenom delu izložbenog prostora u prizemlju zdanja do 2015. godine i gostujućih postavki u drugim izložbenim prostorima Beograda i Srbije, ne može biti dovoljan za kulturne potrebe zajednice. Posledice takvih prilika su neminovne iako teško merljive, jer nije reč o materijalnoj šteti, već o kulturnom gubitku koji je nenadoknadiv. Otvaranje obnovljenog Narodnog muzeja nedvosmisleno označava jačanje kapaciteta u oblasti kulture.

Na koji način će nova stalna postavka biti bolja od prethodne? Šta će to biti novo?
- Suočeni sa izborom koji je potrebno napraviti iz bogatog fonda Narodnog muzeja i prostornim ograničenjima muzeja, kustosi, saradnici i dizajneri su nastojali da posetiocu postavku učine sagledivom, jasnom, razumljivom i prijatnom. Izložbeni prostor je neznatno modifikovan kako bi boravak i kretanje posetilaca bili što jednostavniji. Nakon 15 godina, muzeološke izlagačke tendencije su postale sve više usmerene ka posetiocu, kako bi taj specifičan, muzejima svojstven vid komunikacije između eksponata, odnosno postavke i posetilaca, bio što neposredniji, prisniji, kompleksniji i osmišljeniji.

Šta biste vi lično izdvojili kao najznačajnije eksponate koji će posetioci moći da vide?
- Među najznačajnijim kulturnim dobrima iz fonda Narodnog muzeja posetioci će moći da vide monumentalne skulpture sa Lepenskog vira (7. milenijum p. n. e.), vinčanske figurine (6-5. milenijum p. n. e.), kolica iz Dupljaje (16. vek p. n. e.), zlatne maske iz Tebeništa (6. vek p. n. e.), ostavu srebrnog posuđa iz Jabučja (1. vek p. n. e.), Beogradsku kameju (4. vek), bronzani portret Konstantina Velikog (4. vek), prvi novac kovan u Srbiji kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne freske i ikone iz pravoslavnih manastira i crkava, brojna umetnička dela srpskih i jugoslovenskih autora, poput Uroša Predića, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića i Ivana Meštrovića, kao i izvanredna dela umetnika iz drugih zemalja Evrope, poput Karšača, Rubensa, Gvardija, Dege, Renoara, Matisa, Pikasa i Mondrijana.

Kurir/ Ljubomir Radanov/ Foto: Dragana Udovičić