SMRTI NEMA! Kada na pola predstave glumci stoje i osluškuju šapat Gospoda, ja znam da je i Marinko tu... ON TAJ ŠAPAT ČUJE BOLJE OD SVIH NAS
Iako sam Borisa Liješevića u ovom intervjuu propustio da pitam šta mu je, za relativno kratko vreme, pribavilo status važnog i značajnog reditelja, imam utisak da sam odgovor na to nepostavljeno pitanje, na različite načine, dobio na svako koje sam mu u ovom razgovoru postavio.
Recimo da bi to bila bezrezervna posvećenost kojom je pristupao umetnosti i pozorištu još kao dete, sedeći pored majke, nekadašnje direktorke Grad teatra u Budvi, i pomno prateći sve što se događa na sceni, pa sve do danas kada, osim što je njegovo rediteljsko umeće prepoznato i nagrađivano ne samo u Srbiji nego i u regionu, sa istim žarom obrazuje, prvi put samostalno, novu generaciju glumaca na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Povod ovom razgovoru je nova predstava u njegovoj režiji, "Noćna straža", po tekstu Fedora Šilija, u Ateljeu 212, ali Boris Liješević se, pored toga, prisetio emotivnih trenutaka u radu na predstavi "Pijani" kada se dogovorao sa Marinkom Madžgaljem o ulozi koju je u toj predstavi trebalo da odigra.
"Dogovarao sam se i sa Marinkom Madžgaljem koji se poslije niza terapija tada osjetio dobro i poželio da igra. I već je uzeo tekst i pitao koju ulogu da čita kao svoju.
"Koju god hoćeš. Biraj šta ti se igra", rekao sam mu silno obradovan i što se oseća spremnim za rad i što ćemo sarađivati. Međutim, posle par dana se javio da je ipak shvatio da ne može da uklopi probe sa trenutnim ritmom i načinom terapija i ishrane. Posle nekoliko nedelja se upokojila ta divna duša. Igrali smo "Pijane" na dan kada je sahranjen. I kada na pola predstave svih 14 glumaca stoje okrenuti publici i osluškuju šapat Gospoda, ja znam da je i on tu, na pozornici, u toj tišini, i da sluša taj šapat. I čuje ga bolje i jasnije nego mi koji igramo. "Smrti nema" replika je kojom se predstava završava. I opet je tu Marinko. Ceo taj proces obeležen je uspomenom na Marinka Madžgalja kome sam i posvetio svoj rad na toj predstavi", rekao je Liješević.
Iako smeštena u tridesetim godinama prošlog veka, u predratnoj Jugoslaviji, nova predstava u režiji Borisa Liješevića progovora o savremenom trenutku obeleženom lažima.
Na pitanje zašto misli, kako je već jednom rekao, da je današnji svet postao falsifikat, Liješević je rekao: "To je svet u kome je laž glavno sredstvo komunikacije. Svi lažu i tu nema kraja. Laž je ugrađena u temelje stare beogradske vile u kojoj se dešava komad. Laž donosi sobom svaki skupoceni gost. Svi su laž. Hodajuća laž. U laži se rađaju, stiču bogatstva, titule i imena koja su takođe lažna. Njihova bića su lažna. Slika "Noćna straža" kojoj se dive je lažna. Lažni su i kada vole i kada pate i propadaju. Laž postaje njihova istina. A to je i naš svijet, današnji. U kome laž pokreće ratove, ruši stare civilizacije i hrani narode. Laž vaspitava djecu. Laž donosi pobede na izborima, održava na vlasti. Laž je danas najskuplja veština. Trebalo bi je uvesti kao predmet u školama. Kako što bolje i kvalitetnije lagati jer je u tome budućnost", rekao je Liješević za Original a prenosi Nedeljnik.
Kurir.rs/Nedeljnik/Dimitrije Đurić/Foto: Dragan Kadić
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega