ZA SPOMENIK MILEVI MARIĆ NEMA MESTA ISPRED RODNE KUĆE: Velika naučnica dobija obeležje u Titelu, pogledajte kome to smeta i kako izgleda njena bista

Srpska naučnica Mileva Marić Ajnštajn, koja je rođena 19. decembra 1875. u Titelu, konačno će 28. avgusta dobiti spomenik u svom rodnom gradu.
Obeležje prvoj ženi Alberta Ajnštajna ipak neće biti postavljeno ispred kuće porodice Marić, već u obližnjem parku. Porodica koja tu živi, kako nam kažu meštani, ne želi ni da na fasadi postavi tablu sa informacijom da je u Glavnoj ulici na broju 107 rođena slavna matematičarka i fizičarka.

Spomenik je delo vajara iz Novog Sada Vladimira Jokanovića, a podiže ga jedna lokalna nevladina organizacija.
- Ideja o otkrivanju biste Mileve Marić Ajnštajn, rođene u Titelu davne 1875. godine, počela je da figurira od samog osnivanja udruženja građana "Svim srcem za Titel", čiji sam ja predsednik. Svečano otkrivanje biste predviđeno je na Veliku Gospojinu, 28. avgusta u 14 časova, u parku kod bioskopa. Spomenik će biti postavljen tako da gleda na Milevinu rodnu kuću. Nepotrebno je trošiti reči i ulaziti u rasprave o značaju Mileve Marić i njenog doprinosa u radu Alberta Ajnštajna. Mi, Titeljani, ponosni smo što smo iznedrili takvu veličinu, ali da bi ovaj poduhvat imao pozitivan epilog, neophodna nam je finansijska pomoć ljudi dobre volje - kaže za Kurir Dejan Gajić, čijem udruženju nedostaje nešto manje od 100.00 dinara da isplati honorar vajaru i da podigne postament.

Mileva je rođena kao prvo od troje dece Marije i Miloša Marića. Babica joj je na rođenju iščašila kuk, tako da je imala kraću levu nogu i zbog toga je celog života hramala. Alberta je upoznala na studijama na Politehničkom fakultetu u Cirihu, gde je pokazala da poseduje blistav um.

Njena genijalnost naročito se isticala u oblasti fizike i matematike. Rodila je troje dece, imala težak i nesrećan život, a slavu i Nobelovu nagradu dobio je samo Ajnštajn.
- Feministkinje u Nemačkoj tvrde da je ona autor teorije relativnosti. Originalni spisi te teorije su nestali. Postoji samo jedan naučnik iz Rusije koji je pred smrt ostavio iskaz da je prvi tekst teorije, kad je stigao, bio potpisan sa Ajnštajn - Marić. Njena nesreća potiče iz rane mladosti, kad su Albert i ona izgubili vanbračno dete. Kasnije ju je tuga pratila do smrti. Krah braka, bolesna sestra, nezavršeni fakultet, loša materijalna situacija i teška bolest najmlađeg sina teret su koji može razumeti svako ko pročita knjigu - tvrdi profesorka Slavenka Drakulić, autorka knjige "Teorija tuge" o životu velike naučnice.

Kurir/ Ljubomir Radanov/ Foto: Profimedia