TITOV KUVAR ZA LENU: Maršal je jeo za dvojicu i pio za trojicu!

Maršal je bio veliki mangup, veliki političar i - odličan pijanac, tvrdi kralj domaće kuhinje koji je varjačom omađijao predsednika SFRJ

Da nije bilo Lene, mi danas ne bismo razgovarali.
- Ha, otkud to znate! Za vreme rata me je ujela zmija i jedna Lena me je spasla. Čudo od žene, nepismena, a sve je znala. Napravila je melem koji me je vratio u život. Posle sam čuo da je i kozmetičke preparate pravila. Hej, u ono doba, na selu!

I vi ste čudotvorac, izmislili ste silna jela, s Karađorđevom šniclom na čelu.
- Kad sam 1956. držao nastavu u restoranu "Golf" na Košutnjaku, jedna žena je tražila Kijevski kotlet. Gde me nađe! Piletinu i butera nisam imao, u sekundi sam, da se ne brukamo, osmislio jelo od onoga što je na raspolaganju, pitajući se ko li to zakera. Konobar mi je rekao da je voditeljka s Radio Beograda koja na ruskom čita o vodostanju. Urolao sam teleću šniclu s kajmakom. Na kotlet je odmah zaboravila, tražila je i recept. Kao iz puške sam odgovorio da se jelo zove Karađorđeva šnicla. Posle sam čuo da je to Tamara Broz, supruga Žarka Broza, Titovog sina.

Pala je prva ozbiljna preporuka i Tito vas je "uhapsio".
- Nije to bilo tako jednostavno. Nisi mogao na dvor lako. Ni monarhija ni komunizam ne mogu bez dvorova, svi vole lepo da se goste, ali bilo je presudno ko sam, šta sam, čiji sam. Znalo se da su mi roditelji stradali od Nemaca u Kragujevcu, a bio sam i pripravnik partije.

Lenjin vam je zapravo odredio sudbinu.
- Kad su 1948. siročad vratili u zemlju iz Čehoslovačke, postrojili su nas i rekli: 50 ide za stolare, drugih 50 za krojače... Mene zapalo da budem kelner. Nisam ni znao šta je to! Poslali su me u kafanu "Dinara" po uniformu, plakalo mi se. E, tamo je u kuhinji bio jedan Rus, rekao mi je da Lenjin misli da to nije dobro zanimanje jer su kelneri lopovi! Lenjinove reči su u ono doba bile veoma važne i ja sam, zahvaljujući Rusu, uspeo da se prebacim u kuvare.

Tito i vi umalo niste postali kolege.
- Predsednik je hteo da bude i konobar, ali je ponavljao razred pa je na tacnu zaboravio, a moju kelnersku uniformu svukao je Rus. Sudbina nas je ipak spojila.

Postali ste jedini Srbin koji je Titu bio saradnik a da nije zamenjen tolike godine, ravno 24.
- Znao sam kako diše. Nije voleo vruću supu i ribu s mnogo kostiju, nije imao strpljenja da čeka i čačka. Najviše je tražio jela od testa. Četničku gibanicu je baš voleo, više od zagorskih mlinaca. Hrskave kore, kajmak, šta da vam pričam! Jeo je za dvojicu, pio za trojicu, ali je i radio za trojicu! I u zemlji i na putu, a obišao sam s njim ceo svet, imao sam prilike da se uverim da mu je svaki sekund ispunjen.

Da li je Tito bio veliki mangup, veliki političar i veliki pijanac?
- Bio je on za sve, odajem mu priznanje. Jednom su se, za srpski Božić, on i Steva Krajačić baš napili u "Plavom vozu". Putovali su sa suprugama na Brione. Pripremio sam piće za deset osoba, služio četiri puta večeru, vozili smo se noću. Popili su sve! Mislio sam da će ih na stanici u Puli izneti ili da će se smandrljati niz visoke stepenice. Kad ono: idu pravo!

Krajačić je kod Tita uživao poseban tretman.
- Uvek sam se čudio kako ulazi kod Tita bez najave. Izgleda da je stajao bolje kod Rusa. Vazda glavni, nije se znalo ko je kome šef.

A Aleksandar Ranković?
- Prvi sam saznao da će biti smenjen. Milica, kuvarica iz naše ambasade u Moskvi, javila mi je. Inače, jednom je Leka tokom ručka na Fruškoj gori navodno pronašao pesak u pirinču. Sneg, a njegovi me peške poslali za Novi Sad rekavši da se oprostim s poslom. Ustanovilo se da mu je ispala plomba iz zuba, stiglo je izvinjenje.

Funkcioneri su i danas isti. A ondašnji državnici?
- Spremao sam Čerčilu, Staljinu, Brežnjevu, trojici američkih predsednika, Gadafiju, Rokfeleru i Rotšildu, koji su baš bili probirljivci, engleskoj kraljici, caru Hajlu Selasiju, brojnim predsednicima, bilo ih je sigurno preko 200. Salvador Aljende nije smeo mlečne proizvode, Indira Gandi je bila vegetarijanka. Morao sam da znam za koga treba da spremim košer, kod koga su kakvi običaji, ko ne može da zaspi a da ne pojede mango. Niko nije imao primedbu.

U to ime ste morali da pojedete i živog soma.
- Kuvari gostiju su mi se oduživali tako što su mi spremali zmije, skakavce, služili sveže školjke... Kinezi su mi doneli živog soma. On zeva, hoće da me proguta, otkidaju mu jedan deo s leđa i stavljaju mi u tanjir. Gledam jadnika kako i dalje zeva, muka prava. Uzeo sam mrvicu jer je to bila velika čast, tražio rakiju. Jedva sam preživeo!

Šta najviše volite da jedete?
- Lepinju iz crepulje s kajmakom. Nisam zahtevan.

Kuvate li kod kuće?
- U početku sam pomagao. Za troje dece sam pravio poslastice, bolje mi je ležalo nego supruzi Radmili, koja je isto profesionalni kuvar. Ali, moje su im bile slađe. Danas svi znaju odlično da kuvaju, krv nije voda.

Voleo je Jovanku do smrti
Uoči 1980. u Karađorđevu predsednik je bio slab, to je bila poslednja Nova godina koju sam dočekao s Titom. Na Jovanku nije zaboravio, iako su bili razdvojeni. "Deder, bogati, spremi za Joku jagnjeće pečenje i tortu. Znaš, Mićo, da ona to voli, pošalji joj." Video sam tad suzu u njegovom oku i znao sam da je još voli.

Kad "zaprčka" Sofija Loren
Svi hoće da znaju je li Tito imao nešto sa Sofijom Loren. Jeste, kuvala mu je na ostrvu Vanga, bili su, da tako kažem, u izolaciji. Niko nije imao pristupa. Tad sam izigravao samo pomoćnika. Spremala mu je pastu s paradajzom, ja sam doturio seckani luk, ogulio paradajz, pripremio sve šta je trebalo. Ona je posle prčkala, a šta je sve zaprčkala...

(Branka Mitrović, Foto:Vladimir Šporčić)