FELJTON STO GODINA OD UBISTVA ROMANOVIH: Jeziva sudbina dželata
Vek od ubistva cara Rusije Nikolaja II Romanova, carice Aleksandre, prestolonaslednika Alekseja (14) i ćerki Olge (23), Tatjane (21), Marije (19) i Anastasije (17) navršio se 17. jula. Neke misterije vezane za ovaj zločin ni danas nisu odgonetnute... Događaji koji su se zbili nakon ubistva Romanovih navode čoveka da poveruje u postojanje više pravde
U 1.15 posle ponoći između 16. i 17. jula 1918. godine čuvari su probudili članove carske porodice i rekli im da siđu u prizemlje „zbog bezbednosti“, pošto su kontrarevolucionari stigli u predgrađe Jekaterinburga.
Ali kad su se Romanovi okupili, Jakov Jurovski, komandir njihovih čuvara, saopštio im je da su osuđeni na smrt.
Jurovski je pucao prvi, i to u grudi caru i u glavu njegovom sinu Alekseju, izbliza, iza uveta. On je, takođe, svojom rukom ubio i carevu ćerku Tatjanu.
Čuvari boljševici, kojima je Jurovski zapovedao, pobili su ostale članove porodice - caricu i i tri ćerke, lekara Botikova i tri člana posluge. Zato što nisu hteli da prestanu da zavijaju od tuge, usmrćena su i tri od četiri psa koje su Romanovi iz Petrograda poveli sa sobom.
Čuvara - pre rata to su bili fabrički radnici - bilo je desetak. Dva ili tri, utvrđeno je docnije, odbila su da učestvuju u likvidaciji.
Tela u kiselini
Tela pobijenih raskomadana su u napuštenom rudniku, polivena sa 550 litara benzina i spaljena. Veće kosti boljševici su rastvorili u buretu sa 200 litara sumporne kiseline, a lobanje su zdrobili kundacima. Ostatke su sahranili u šumi. Aleksej i jedna njegova sestra, Marija ili Anastasija, sahranjeni su petnaestak metara dalje od ostalih kako bi zbunili docniju eventualnu istragu.
Prema nekim svedočenjima, u naređenju koje je Jurovski dobio od Sverdlova iz Moskve pisalo je da samo car bude ubijen, dok ostali članovi porodice nisu bili pominjani. Odluku da ih sve likvidiraju doneli su boljševici u Jekaterinburgu sami.
Jakov Jurovski je u vreme zločina imao 40 godina. Od mladosti je bio uključen u revolucionarni pokret, a u Jekaterinburgu je bio pripadnik boljševičke službe bezbednosti ČEKA. Posle ubistva Romanovih napredovao je u službi, pa je dogurao i do šefa ČEKA za Moskvu. Umro je 1938. od čira na dvanaestopalačnom crevu.
Ali sudbina njegovih potomaka jeziva je: jedno dete Jakovljeve voljene ćerke Rime poginulo je u požaru, drugi sin je pao s krova, treći se otrovao pečurkama, četvrti se obesio, peti je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Rima je umrla u Staljinovom logoru.
Lenjinova krivica
Boljševike koji su odlučili da pobiju sve Romanove predvodio je Filip Gološčekin, vojni komesar Uralskog sovjeta. On će kasnije rukovoditi Kazahstanom i pogrešnim odlukama izazvati veliku glad 1932-33. godine i smrt između jednog i dva miliona ljudi! Istini za volju, neki istoričari tvrde da je delovao po Lenjinovim instrukcijama.
Jakov Sverdlov, jedan od najbližih Lenjinovih saradnika, umro je 1919. u 34. godini. Prilikom jedne zvanične posete fabrici u Moskvi nasmrt ga je pretukla grupa radnika. Između 1924. i 1991. Jekaterinburg, grad u kojem su ubijeni Romanovi, zvao se Sverdlovsk. Posle pada komunista gradu je vraćeno staro ime, ali je oblast zadržala ime - Sverdlovska oblast.
Sutra: Tajna preživele princeze
Piše: Momćilo Petrović
Foto: Printscreen
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)