MARINKO MADŽGALJ BI DANAS SLAVIO 40. ROĐENDAN Kolege neutešne: Scena je ostala prazna, ali on je naš dobri duh čuvar

Dejan Dedić, kolega prerano preminulog glumca, priseća se za Kurir njihovog poslednjeg susreta i pijanstva na gostovanju u Beču

Gromoglasne ovacije za predstavu "Pijani" i maestralnog glumca Marinka Madžgalja. Nažalost, njega na sceni više nema, a neponovljivi i neodoljivi večiti dečak danas bi napunio 40 godina. Smrt ga je prerano uzela, ali on nastavlja da živi kroz sećanje publike čija je srca zauvek osvojio.

Mogao je Marinko još mnogo maestralnih rola da odigra, međutim, bitku je dobila opaka i teška bolest, za koju je prekasno saznao. Dejan Dedić, njegov kolega iz Ateljea, trebalo je da mu bude direktan partner u predstavi "Makbet", ali do saradnje nije došlo. Mladi glumac za Kurir se priseća njihovih druženja i poslednjeg susreta.

- Ne volim da kažem da ga pamtim, jer ne prođe dan da ne čujem neku pesmu koja me na njega asocira ili me vrati na neko od naših večeri. Šta izgovoriti a da ne ukaljate njegovu veličinu, ne ojadite je patetikom, a da opet bude dovoljno. Imali smo gostovanje "Avgusta u okrugu Osidž" u Beču i, naravno, stali smo u Pandorf da se nakupuje šta se može od kvaliteta za manje novca. Naravno, toj turi ni Maki ni ja nismo ostali dužni. Cunjali smo i lutali, uzimali neke sitnice i meni zapadne za oko kaput "hilfiger", koji je bio na nekom prevelikom sniženju, i pošto ja nisam baš najjači sa bojama pitam Makija: "Maša, 'e li ovo crno ili teget?" On pogleda onako stručno i veli: "Ada, Dedo, crn." Rešeno - kupljeno, baš sam crni kaput tražio. Srećni obojica stižemo u Beč, idemo u provod, koji je bio nezaboravan - priseća se Dedić.

Dejan kaže da Marinka nisi mogao da ne zavoliš.

- U toj noći smo se nas dvojica baš zgotivili. Svi smo. Mada je njega bilo teško ne zgotiviti odmah. No, prođe veče, sutradan svi otišli u muzeje, samo Maša i ja mamurni ostali u hotelu. Kucam mu na vrata, rekoh: "Maša, imaš li paste za zube, zaboravio sam je?", kaže da ima. "Gde su ostali?", rekoh: "Po muzejima", pogledamo se, puknemo od smeha, kaže: "A nas ćemo dvojica na kafu", rekoh: "Ada no što", nasmejemo se, sredimo i pravac da hvatamo sunce po svim bečkim štrasama. Cunjamo tako, kupujemo igračke, što nama, što za naše, idemo i sve vreme pevamo. Kako on počne, ja se nadovežem i obrnuto. I u jednom trenutku izađemo na sunce i ja skapiram da mi je kaput od sinoć teget da ne može jače. I kažem mu: "Maša, jesam li ja tol'ko p'jan ili je ovo teget", on pogleda, pauza, pogleda me i kaže: "Bogu mi, Dešo, biće da jes'", i umremo od smeha na našu sposobnost procenjivanja nijansi. I tako nastavimo da se smejemo, idemo ulicom u potrazi za mestom za kafu, sviruckamo i pevušimo melodiju "In the jungle the mighty jungle a lion sleeps tonight", pa ja njemu terciram, pa on meni i tako zaneseni nekom našom atmosferom, sreće nas Mlađa Andrejević i videvši nas srećne iz prve ispali: "Gde ste, momci, iz rubrike tek profurali", otkinemo se od smeha sva trojica, bacimo još pokoju i odemo na kafu. Eto, a to je samo jedna od niza predivnih stvari koje smo tako u mimohodu pravili, zbližavajući se potpuno spontano - objašnjava mladi glumac.

I danas se pita kako bi izgledao taj Joneskov "Makbet" sa Marinkom kao direktnim partnerom.

- Jako smo se tome radovali. Tad smo se i poslednji put videli. Uroš Jakovljević je odigrao Makbeta maestralno, a Maki je postao The Maki, jedan jedini i neponovljivi. Znam da svi to kažu, ali to i jeste naš dobri duh čuvar, koji neće nikada prestati da nas raduje. Eto, nadam se da nisam bio patetičan, mada je to teško, a i svakako to sam samo ja, a Maki nikad nije bio - zaključuje Dedić.

Marinko je iza sebe ostavio ćerku Saru, koju je dobio iz veze sa glumicom Dubravkom Mijatović.

Kurir/ M. Cukić- LJ. Radanov/ Foto: Dragan Kadić