PREDRAG EJDUS ĆE POBEDITI BOLEST: Branislav Lečić za Kurir o dragom kolegi, novoj ulozi, Đinđiću i ćerki Ani

Branislav Lečić tumači jednu od glavnih ulogu u novoj seriji "Pogrešan čovek", koju kao producent i scenarista potpisuje Jelena Veljača.

U prvim epizodama koje smo pogledali na novinarskoj projekciji nema vašeg lika. Kada ulazite u seriju i kakvu ulogu tumačite?
- Ulazim od četvrte epizode i bilo bi glupo da se odmah otkriju sve karte. Igram Mitra, jednog od braće glavnih junaka, koji je arhitekta i obišao je svet. On duboko shvata probleme, ali ne dozvoljava da mu utiču za sadašnjost i kvalitet života. Dopada mi se kako je napisan. On povezuje ljude i deluje kao pomiritelj.

Nekako su vašu karijeru obeležile uloge negativaca. Da li vam je lakše da branite takav lik?
- Negativci su samo petina mog opusa. Moj zadatak kao glumca nije da liku sudim, već da ga branim, bez obzira na to da li je pozitivan ili negativan. Kad se pojavi nešto što je blisko mojoj duši, kao Mitar, to me raduje. Jedan od likova koji su imali sastavni deo mog karaktera i duše je i Aleksa Šantić, koga sam igrao s velikim uzbuđenjem. On mi je bio kao rođeni brat.

Koliko je dobro što Srbi i Hrvati ponovo rade zajedno?
- Ne mislim da će serija smiriti tenzije u regionu. Zadatak nas umetnika je da budemo ispred političara i da se trudimo da normalizujemo odnose. Mi govorimo isti jezik, a imamo sveže sećanje na neko zajedništvo. Naravno, i naši životni problemi su vrlo slični.

Kako će vaše kolege iz JDP da gledaju na to što ste prihvatili da igrate u jednoj sapunici?
- JDP ima veliku tradiciju i mnogo sam dugo u njemu, a i moj rad je vidljiv svakom ljubitelju pozorišta. Moj drugi angažman ne umanjuje vrednost mog rada. Sapunica kao žanr može svašta dobrog da učini ako nije površna i ne bazira se samo na tome da zasmeje. Publika će svaki dan imati kontakt s nekim paralelnim svetom, ali ne na nivou rijalitija, koji šalje glupost i primitivnost, već na nivou jedne dramske priče koja može da osokoli čoveka da prepozna svoj život.

Za nekoliko dana u vašem pozorištu proslaviće se 100. rođendan Branke Veselinović. Da li je njoj mesto u holu pozorišta ili na sceni?

- Mislim da bi Branka bila presrećna da nešto igra, a ja, da sam reditelj, odmah bi joj dao ulogu. Branka strasno i gladno želi da bude na sceni. Ona, kao i mnogi glumci, kao što je naš Peca Ejdus, živi za aplauz i ljubav publike. Nadam se da će se Peca Čelik izvući iz ove krize. Znam da mu scena daje adrenalin, koji ga i održava u životu.

Kako danas ocenjujete rad Ministarstva kulture, koje ste vodili pre 15 godina?
- Kultura kod nas je u klopci politike. Političari nisu dovoljno svesni uloge koju kultura ima u društvu. Kultura je bazična stavka stabilizacije, a ne neki luksuz. Bez nje ne postoji uspešno društvo, ni ekonomski, ni politički.

Pokojni Zoran Đinđić vas je predložio da 2001. budete ministar kulture. Da li biste prihvatili poziv i nekog drugog premijera?
- Bila je to Zoranova želja. Da njega nije bilo, ne bih nikad bio ministar kulture. Sigurno da za tu funkciju postoje obrazovaniji i sposobniji ljudi od mene.

Vašim stopama je krenula i ćerka Ana. Šta joj savetujete?
- Savetujem joj da što duže bude u školi da nauči zanat, pa tek onda da prihvati da radi. Ona je uspela da odneguje svoje unutrašnje telo, a nadam se da će uspeti da se izneguje u glumicu sa svojim spoljašnjim telom.

Da li mislite da će joj lepota biti teret?
- Lepota može da bude ulaznica za uspeh, ali i klin koji se zabija u kovčeg njenog kraja. Mislim da će tome Ana da odoli.

Kurir/ Ljubomir Radanov/ Foto: Damir Dervišagić