ANITA MANČIĆ: Muka mi je da gledam tuče u rijalitijima

Ministar kulture Vladan Vukosavljević je odgovoran što postoje ovakvi programi na televiziji. Nemam ništa protiv njega lično, ali to mora da stane

Serija prati jednu izgubljenu generaciju i ljude u tridesetim godinama koji traže svoje mesto pod suncem. Kako je vama izgledao svet kad ste imali 30 godina?
- Grozno. Svuda oko nas je besneo rat i nisam videla ispred sebe trunku budućnosti. Mislim da ova deca, i divni mladi ljudi, veruju u neku budućnost. Moja generacija je samo čekala da se završi rat da bismo mogli da počnemo da živimo normalno. Verujem i volela bih da ove nove generacije u jednom trenutku mogu da osete i da počnu da žive bolji život.

Na novinarskoj projekciji publika je glumce pozdravila ovacijama. Može li nova serija nešto da promeni u svetu ljudi?
- Ranije sam verovala da film i pozorište mogu da menjaju svet. Međutim, danas sam izgubila veru.

Ko je krivac što smo izgubili veru i empatiju prema drugima?
- Teško je dati odgovor na ovo vaše pitanje. Jedino mogu da govorim kao umetnik i da prozovem ministra kulture. Nemam ništa lično protiv njega, ali mislim da on treba da zabrani rijalitije u ovoj zemlji. To mora da stane. Nekako mi ne ide da se otvara Narodni muzej, a da se u isto vreme da dozvoli ulaganje tolikog privatnog novca u nešto što se zove "Zadruga". U jednom trenutku sam baš upalila televiziju i gledala izbacivanje i bile su neke tuče. Nedopustivo je da se to gleda na TV i mora da postoji neka odgovornost.

Hoće li vaša ideju čuti ministar Vladan Vukosavljević?
- Mislim da će je ignorisati. Ministar kulture je odgovoran za to što postoje "Parovi" i "Zadruga".

Napustili ste Atelje 212 i prešli u Jugoslovensko dramsko pozorište. Da li ste otišli iz umetničkih ili nekih drugih razloga?

- U jednom trenutku sam radila samo u JDP i nosila repertoar, a dogovor o prelasku je napravljen još dok je Branko Cvejić bio upravnik. U JDP igra moja generacija i partneri, poput pokojnog Nebojše Glogovca ili Vojina Ćetkovića. Nekako sam s njima uspela da nađem zajednički pozorišni jezik. I Atelje je moja kuća i porodica. Međutim, tu nisam pronašla svoju generaciju. Htela sam nešto da promenim i ušla sam u godine kad sam sebi postavila neke drugačije zahteve. Radila sam i u Narodnom, a gde ću primati platu, i nije važno. Svaka scena je moja i glumac sam svakog pozorišta.

Šta pratite na televiziji?
- Volim da gledam sport, a posebno Novaka Đokovića i atletiku.

Da li ste pratili mečeve Crvene zvezde i njihov plasman u Ligu šampiona?
- Naravno! Imamo veliku šansu. Samo se plašim da ne uradimo nešto neprimereno, što će da pokaže ružnu sliku o nama.

Kurir/ LJUBOMIR RADANOV/ Foto: Marina Lopičić