TOMO, UBI MI DETE: Zašto je zbog Misirca prekinuto snimanje OTPISANIH i kako je za turu vinjaka prodata kultna replika iz RADOVANA TREĆEG

Ove godine je četiri decenije od emitovanja serije "Povratak Otpisanih".

Podsetio sam ga na ulogu po kojoj će ga generacije pamtiti - na rolu čuvenog Misirca u seriji "Povratak Otpisanih".

Hteo sam zapravo da mi ispriča jedan detalj koji znaju samo malobrojni koji su se tog dana zadesili na snimanju.

"Reditelj Aca Đorđević me je zamolio da prihvatim ulogu Misirca jer je glumac koji je trebalo da ga igra odustao. Pošto sam pročitao scenario razmišljao sam o tome šta bi taj čovek bio po zanimanju pre rata. Čak sam u jednom trneutku pitao i Acu da mi razjasni tu dilemu a on mi reče: "Tomo nemoj da se zavitlavaš. Vidiš da smo u gužvi. Posle dužeg razmišljanja dolazim kod reditelja Đorđevića i kažem: Setio sam se, Misirac je pre rata bio mesar", počeo je Toma svoju priču.

Scena koju sam pomenuo na početku je ona kada mladog ilegalca "na mrtvo ime" prebija Gašparov čovek za prljave poslove.

"Glumac koji je igao mladića koji je kao došao da očita struju u Gašparovoj vili je inače bio sin velikog glumca i reditelja Branka Pleše koji se baš tog dana obreo na snimanju. U toj sceni sam nameravao da ga bijem što duže. Tukao sam ga sa uživanjem. Kada je Pleša video scenu počeo je da viče: "Stop! Zaustavite snimanje! Tomo ubi mi dete!" A njegov sin ustade i reče: "Pa, tata, nije me ni takao. Nisam ništa osetio.", ispričao mi je.

Toma je bio veliki glumac a malo ko zna da je završio i režiju. Drugovao je sa mnogima a jedan od njih je bio i Zoran Radmilović za koga ga veže poseban događaj posle jedne predstave.

"Kad sam igrao "Petoricu pod barjakom" Zoran uvek dođe iza zavese stavi dupli vinjak pored sebe i gleda me. Gleda i pijucka. Posle predstave me odjednom upita šta sam sve to govorio jer je izmerio da sam 10 minuta produžio predstavu.

- Prošli put si pričao nešto o bibliotekama?, pita Zoran.

- Jeste.

- E da se ti i ja sad nešto dogovorimo. Da ti meni prodaš to o bibliotekama, da to ja govorim, rekao mi je Radmilović.

I tako se on i ja dogovorimo da mu to "članstvo" prodam za turu vinjaka. Tako je nastala ona replika iz Radovana III o "članu biblioteke".

Iako mnogi pamte Radmilovića pre svega po "Kralju Ibiju" i "Radovanu III" čuveni glumac je igrao i Hamleta u istoimenom Šekspirovom komadu. Ovde to spominjem zbog neplaniranih okolnosti koje su zadesile premijeru te predstave a o kojima mi je ispričao Toma Kuruzović.

"Kada je Zoran trebalo da igra Hamleta, Polonija je igrao Predrag Pepi Laković. Došla premijera, svi su tu sem Pepija, koga ne možemo da nađemo. Vidim ja u svakoj garderobi prazne one čašice sa alkoholom koje koristimo za skidanje i brkova i brade. Znači Pepi se napio... Ali pitanje je gde je legao. Radmilović ludi, smatra da je to sabotaža jer on treba da igra Hamleta. Nađem na kraju Pepija u kostimu, i čim me je video, on prekri prstom usta kao da mi pokazuje da ćutim, da ga ostali ne bi pronašli. Na kraju umesto njega Polonija je na premijeri igrao reditelj Nebojša Komadina", ispričao mi je Toma.

Koliko je Kuruzović bio na TV ekranu prepoznat kao Misirac toliko je u pozorištu bio obeležen kao Nikoletina Bursać sa titulom omiljenog glumca Branka Ćopića.

"Jednom me je Duško Radović pozvao u Studio B da pričam o prijateljstvu između mene i Ćopića. U jednom trenutku ja kažem Dušku: "Moj otac je bio kočićevac, a ja sam ćopićevac. Kad je to Branko čuo pozvao me telefonom i tražio da se nađemo.

- Ti nisi normalan! Tamo daješ one izjave na Studiju B kako ti je otac bio kočićevac a ti ćopićevac. Ima sad ovi odgovorni drugovi da misle kako ja stvaram partiju protiv Tita i države. Ti si lud! Ima obojica da odemo u bajbokanu.

Bilo mi je veoma teško kada se Branko ubio. Nagoveštavao jke da će otići sa ovoga sveta. Povremeno je pričao o tome kako će da "zatvori svoj dućan". Jednom mi je rekao: "Neki starac skočio u Savu, ali ga pronašli spasioci. Nije to u redu, čovek se pozdravio sa životom, a oni ga vraćaju nazad. Ako se to dogodi meni, ne brinite, ja neću poput starca u mulj, da se zavaljam, pa da me traže i izvuku. Svi ćete me naći."

Pričao mi je i kako je Đorđa Marjanovića spremao za glumu i to na Kalemegdanu.

"Đorđe Marjanović i ja smo otišli na Kalemegdan. Išli smo prema parku a on mi je sve vreme govorio svoj monolog. Bio je dosta dobar. Na kraju sam popeo Đorđa na klupicu i tražio da govori tekst svim prisutnima. Utom se pojavi đubretarac i poče da viče na njega da siđe s klube a Đorđe mu reče: "Ne mogu da siđem, nisam još završio. Đorđe je čak i bio primljen na Akademiju ali eto nije želeo da bude glumac."

U avgustu je bilo godinu dana od smrti glumca i reditelja Tome Kuruzovića.

Sad su ostale samo uspomene.

Kurir.rs/Petar Latinović/Foto: Marina Lopičić/Foto: Youtube