MILOMIR MARIĆ ZA LENU: Lekar mi je prepisao da radim

Neki bi Milomira Marića spalili, neki ga smatraju najboljim novinarom na ovim prostorima, neki ga mrze, a da mu se dive. Glavni urednik Hepi televizije možda je oguglao na sve to, ali bogatstvo njegove pisane reči i veština intervjua nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Autor kultne knjige "Deca komunizma", muž novinarke i književnice Vesne Radusinović, prvi čovek mnogih novina i televizija trenutno je najzaposleniji glavni urednik i viđamo ga svakog dana, od jutarnjeg programa do "Ćirilice".

Znamo da to nije tačno. Dopada vam se samoironija?
- Bolje da sam sebe sažaljevam nego da me drugi sažaljevaju. Kad mi neko kaže "gde si, kralju, gde si, legendo", kao da mi daje umrlicu u novinama. U Srbiji je svaka legenda obično socijalni slučaj.

U SVETSKOM TRENDU
Zovu vas legendom zbog znanja, veštine pisanja, informisanosti i razgovora sa gotovo svim ljudima koji su drmali politikom nekad i sad. Može li da boli glava od viška pameti?
- Pametniji ljudi su odmah počeli da kriju znanje da ih ne uhvate. Ja sam u velikoj opasnosti da nešto kažem preko televizije kako me ne bi prepoznali. Više se pravim blesav da bih se sakrio. Možda je najlakše sakriti se na televiziji. Nudio sam državi i javno partnerstvo. Pošto nemaju para za zatvore, neka deo zatvorenika prebace kod nas u rijaliti. Tu je stalno video-nadzor i cela zemlja može da im sudi. To je doprinos razvoju našeg pravnog sistema.

Nikada niste reagovali na prozivke da "Parovima" dajete preveliku minutažu.
- Sada je to postalo legitimno i više me ne interesuje. Takvi programi su legitimni svuda u svetu. Pratimo svetski trend. Kim Kardašijan je slavnija u Americi od bilo koga, pa i predsednika države. Čak i Tamp je prvi rijaliti predsednik u svetu. Kad je bankrotirao, imao je svoj šou "Moj šegrt". Samo mi je ponekad žao što su naš politički život i skupštinska zasedanja daleko ispred bilo kog rijalitija na televiziji.

POD NADZOROM
Šta vam supruga kaže što ste toliko odsutni od kuće?
- Dobio sam od supruge dozvolu da se još jednu godinu bavim javnim radom. I onda ću biti samo njen.

Kako provodite vreme sa porodicom?
- To je jedino vreme kada nisam pod video-nadzorom. Mada, Vesna stalno fotografiše. I ovo vreme što provodimo zajedno ona odmah emituje na društvene mreže, tako da bukvalno nemam minut života koji nije snimljen.

A kad čitate?
- E, to Vesna ne snima. Ona smatra da je varam, ne sa drugim ženama, već sa knjigama, mojim mislima i nekim starim idejama koje sam napustio. Stalno je u strahu da ću da se vratim onom što sam nekad bio.

Šta čitate trenutno?
- Čitam dve knjige o Novaku Đokoviću. Jednu je napisao biograf Rodžera Federera i vrlo je kritična prema Novaku, a drugu je napisala jedna Francuskinja...

Naravno, navijate za Đokovića?
- Navijam, ali mi je čudno što je pristajao da se kreće u lošem društvu. U njegovoj loži često su sedeli razni ministri i predsednici Srbije, koji su se ponašali kao da su oni Novak Đoković. Ljudi koji su dozvoljavali da Srbija bude na 130. mestu na listi Svetske banke želeli su da se druže sa prvakom sveta! Oni treba da se druže sa 130. igračem sveta, to je njihovo mesto. Sa Novakom neka se druže Putin, Tramp, Obama...

DVE GENERACIJE
Kada ste najradosniji?
- Kada nađem neku knjigu koju sam tražio pola veka. To su knjige iz 15. i 16. veka. Ove od 18. veka do danas imam sve.

Šta će vam to?
- Evo, moj sin Veran kaže: "Kad to bude moje, sve ću da bacim u kontejner." Tek nedavno mi je rekao da je zrelo razmislio i shvatio da ipak ima nekog smisla biti pametan. On je mislio da je to najveća glupost.

Kakav vam je odnos sa sinom?
- Mi smo dva sveta, dve generacije. On više živi u virtuelnom svetu interneta, video-igara i bitkoina. Ja više volim keš.

Igrate li vi neku video-igru?
- Ne. Meni je to odvratno. Ja sam čovek starog kova.

U kakvoj ste porodici odrasli, kako ste vaspitavani?
- Pošao sam u život iz Donjeg Milanovca. Imam sestru i majku. Ali, pustite to...

VRAĆANJE DUGA
O čemu ste sanjali kao mladić?
- Došavši u Beograd, želeo sam da upoznam Miloša Crnjanskog, Momu Kapora i Dragana Džajića. Uspeo sam za mesec dana. Ali, Crnjanski nije bio onakav kakvim sam ga zamišljao gledajući fotografije. Video sam džangrizavog starca kome je ispadala vilica. Srušili su se moji snovi. I odmah sam to zaboravio.

Nemojte da rušite i moje. Koji težak trenutak pamtite?
- Najteži trenutak mi je bio kad sam jedno vreme bio bez posla. Nisam znao šta ću sa sobom kad ne radim. Zato sam iskoristio priliku čim mi se pružila. I, eto, pod stare dane radim od jutra do mraka.

Da vas utešim, trenutno je svetski trend da se stariji i iskusniji dovode na rukovodeće položaje.
- Kad sam bio mlad, pokušavao sam da nešto progovorim u društvu Dobrice Ćosića, Antonija Isakovića, Koče Popovića i mnogih intelektualca. Hteo sam da nešto naučim. Imao sam sreću da karijeru počnem u Dugi, gde su se vrhunski pisci i novinari potpisivali pseudonimom jer im je bilo oduzeto ime i prezime. Robijali su iz neznanih razloga. Mnogo sam od njih naučio. Kad sam prvi put bio u situaciji, okupljao sam mlade ljude i učio ih kao što su mene vodili kroz život Brana Crnčević, Dušan Savković i drugi. Vratio sam dug koji sam nasledio od svojih uzora.

NOSTALGIJA I KOMPLIMENTI
Utiče li toliki rad na vaše zdravlje?
- Meni je lekar prepisao da radim. Da pijem lekove i radim. Držim se uputstava.

Jeste li ponosni na svoj mladalački izgled, gustu kosu?
- Ipak se sa nostalgijom sećam sebe kada sam imao 20 godina. Bolji sam bio tada. Mada, ni sad nisam za bacanje.

Dobijali ste mnogo komplimenata u bogatoj karijeri. Koji vam je najdraži?
- Dobio sam ga od Koče Popovića kada sam u njegovim "Dnevnicima" pročitao rečenicu: "Šta je doživela moja herojska generacija! Da joj sudija bude onaj balavander od Milomira Marića!" A Nikola Ljubičić je rekao: "Mariću, je l' ti žao što si svojom knjigom 'Deca komunizma' srušio Jugoslaviju?!"

Svi kažu: "Marić je kul". Mora da vas ipak nešto iznervira?
- Ranije sam bio alergičan na ljudsku glupost i pokvarenost. Sada sam se na to toliko navikao da uopšte ne reagujem. Ranije bi mi bilo uzbudljivo da su me osudili na smrt ili jurili da me ubiju. A sad...

Sad više nema ko da vas juri da vas ubije.
- Očigledno sam postao bezopasan. To je moj životni poraz. Niko ni da me zabrani, ni da me ubije, progoni. To je strašno. Ja sam postao olupina od čoveka.

U KORAK S BREGOVIĆEM
Još u osnovnoj školi bavio sam se novinarstvom. Već u 15. godini intervjuisao sam predsednika ondašnje srpske vlade. U Beogradu sam odmah počeo da radim. Bilo je to vreme rokenrola. Moja karijera se poklapa sa Bregovićevom. Sa njim sam napravio prvi intervju kad je došao u prestonicu. Posle sam učestvovao u snimanju jedne ludačke epizode kada smo nagovorili Svetozara Vukmanovića Tempa da na Bregovićevoj ploči otpeva "Padaj, silo i nepravdo". A ne znam čoveka koji je imao manje sluha od Tempa.

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Printscreen)