DESIMIR STANOJEVIĆ O DRUŽENJU S BRAČNIM PAROM MILOŠEVIĆ: Sloba i ja smo pevali Miri uz gitaru starogradske pesme, tražio je da mu u Hag donesu moje albume (KURIR TV)

Kako ste došli na ideju da napravite dokumentarac o sebi?
- Moje Nišljije su donele odluku da rade film o meni. Mislio sam prvo da je to šala i podvala, a onda sam shvatio da su ljudi iz produkcije "Siti marketing" vrlo ozbiljni. Film je zatvorio Filmske susrete u Nišu, a sad sam dobio poziv da idem da putujem s njim širom sveta. U Nišu je bila prošle nedelje bioskopska premijera i karte su razgrabljene. Sve sam u životu očekivao, ali ne i da ću za života i u punoj glumačkoj snazi dobiti film o sebi.

Može li da se napravi paralela s vašim filmom "Život je mjuzikl" i dokumentarcem "Panta rei" pokojnog Ljubiše Samardžića?
- Ljubiša nije nikom dozvolio da priča o njemu, a meni se to dopalo i iskoristio sam za svoj film tu metodu pripovedanja. Pričam sam o sebi i onda sam shvatio da to nije film o Desku, nego o dečaku s niške Palilule koji je uspeo da ispuni svoj san da zapeva u mjuziklu. Pola karijere sam proveo u Nišu, a onda u Pozorištu na Terazijama. Mjuzikl je najteži žanr, jer sadrži i glumu, pevanje i ples.

Danas želite da vratite mjuzikl u svoj rodni Niš?
- Napravio sam dva mjuzikla: "Violinista na krovu" i "Cigani lete u nebo", a u planu je i treći.

Proslavila vas je uloga u "Srećnim ljudima". Zašto publika voli tu seriju?
- U seriji nema politike i može da se gleda u svakom vremenu. Imala je već 15 repriza, a sada dobijam novac od svakog emitovanja. Pristojan je to novac, a kad smo snimali, bilo je gadno. Hteo sam i da napustim seriju jer nisam želeo da me pamte samo kao Vukašina. Radio sam mnogo s Italijanima, što publici nije poznato. Da me zovu na ulici Vukašin, a ne Desko, bilo bi poražavajuće za mene kao glumca.

Imate li danas psa kao Simu?

- Ne. Moja deca vole i skupljaju životinje. Amon, odnosno Sima, postao je glumac, a u seriji je dobio ulogu zahvaljujući Siniši Paviću, koji ga je video kod mene kući. Nije bilo planirano da Golubovići imaju životinju.

Ne krijete da ste bili prijatelj s Mirjanom Marković i Slobodanom Miloševićem. Da li je tačno da su voleli da im svirate?
- Sloba je voleo da zapeva sa mnom uz gitaru. Bolje je pevao od mnogih pevača. Obično smo pevali starogradske pesme. Tražio je od Mire da mu u Hag donese moje albume "Neka pesma boli" i "Boemske balade".

Da li je istina da su zbog vas dolazili na Terazije?
- Dolazio je tri puta da gleda moju monodramu "Moj kum i ja". Nakon našeg prvog susreta 1994. počeli smo da se družimo, a kasnije smo se formirali u Jugoslovensku levicu.

Da li ste danas u kontaktu s Mirom?
- Nisam u kontaktu s Mirom. Ona je ostala moja drugarica i voleo bih, ako pročita moj intervju u Kuriru, da se čujemo.

Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Marina Lopičić