Malo ko od Nišlija, koji su gledali mjuzikl “Cigani lete u nebo” koji je režirao Nišlija, glumac Desimir Stanojević, zna da iza izgleda glumaca na sceni stoji upravo Filip

Filip Cvetković je završio školu za scenskog maskera i vlasuljara u Nišu, a potom i moderan kostim, ali nakon toga i ekonomiju koja mu je bila potrebna zbog posla jer se, kaže on, od umetnosti teško živi u sadašnjim okolnostima.

Radi kao PR na Fakultetu primenjenih nauka, ali od svoje prve ljubavi, scenske maske, nikada nije odustao jer je umetnost njegova prva velika ljubav, nešto od čega se ne odustaje, a iskreno se nada da će doći i taj dan kada će intenzivnije time da se bavi.

Malo ko od Nišlija, koji su gledali mjuzikl “Cigani lete u nebo” koji je režirao Nišlija, glumac Desimir Stanojević, zna da iza izgleda glumaca na sceni stoji upravo Filip.

To važi i za predstavu “Cveće male Ide” izvedene u Lutkarskom pozorištu za čije je potrebe je ovaj mladi Nišlija, koji ima tek 23 godine, radio frizure i vlasuljarske umetke.

Do sada je sarađivao sa niškim Narodnim i Lutkarskim pozorištem, ali može da se pohvali i saradnjom sa Narodnim pozorištem u Pirotu. Uz sve to, dosta intenzivno sarađuje i sa nekim estradnim ličnostima. Ne krije da je ima planove za budućnost koji su vezani isključivo za umetnost, a šeretski dodaje da ne bi odbio ni ponudu za ministra kulture.

“Poslednji projekat koji sam radio u Narodnom pozorištu u Nišu bio je “Cigani lete u nebo” sa rediteljem Desimirom Stanojevićem. Pre toga sam radio na još nekih pet do šest projekata u ovom niškom teatru, dok sam u Lutkarskom pozorištu bio angažovan na nekih desetak i više projekata, a poslednji je “Cveće male Ide”.

Za mjuzikl “Cigani lete u nebo” radio sam masku i frizure, a kada se radi o predstavi u Lutkarskom pozorištu tu sam radio samo frizure, uglavnom umetke i ostale vlasuljarske dodatke za potrebe predstave”, kaže Filip i dodaje:

“U pozorištu se teže raditi jer su i maske i šminka zahtevne. To je još jedan način da glumaca uvedeš u lik koji tumači i tu je maska kao i šminka jako važna, a neke od njih znaju da budu jako zahtevne”, objašnjava Filip.

Iako veoma mlad, Filip Cvetković može da se pohvali zavidnom profesionalnom karijerom.

Oduvek je voleo kulturu, umetnost i kreativno izražavanje, a upravo u tom domenu i radi. Njegov talenat za rad na scenskom izgledu nije ostao neprimećen ni kada se radi o estradnim zvezdama, pa je ovaj mladi Nišlija zakoračio na trenutak i u te vode.

“Radio sam sa dosta naših poznatih estradnih umetnikica. Recimo sa Tinom Ivanović, Stojom, Lepom Brenom, jednom prilikom sam sarađivao i sa Svetlanom Cecom Ražnjatović. Sa njima ne može svako da radi, ali sticajem okolnosti ta prilika se ukazala meni.

Moj zadatak je bio njihov vizuelni izgled koji podrazumeva i šminku i stajlnig. To su, uglavnom, bile potrebe za njihova snimanja. Prva estradna ličnost sa kojom sam sarađivao bila je Zorica Marković, a onda su se nadovezale ostale pevačice. Sve je počelo spontano, a tako se i nastavilo”.

Za poznate estradne umetnice Filip kaže da su sasvim spontane i prirodne u ophođenju sa drugima.

“Doduše svaka od njih ima neki svoj stav koji je, zapravo, neka vrsta njihovog odbrambenog mehanizma što je i normalno i razumljivo budući da su sve jako dugo na javnoj sceni i verujem da je i njima u nekim trenucima sve preko glave. Kada se radi o njihovim željama koje se odnose na stajling, nisu ni tu posebno zahtevne.

One su, jednostavno, profesionalci i prepuste se profesionalcima da obave svoj deo posla ne mešajući se u njegov rad. Uglavnom su zadovoljne na kraju, tako da još uvek radim, ali sam sve to malo “gurnuo” u stranu zbog drugih obaveza, pre svega u pozorištima, ali kada me pozovu rado se odazovem njihovom pozivu”, kaže Filip.

Sa mladim Filipom Cvetkovićem niška, a i šira javnost, se upoznala još dok je bio učenik Škole mode i lepote na smeru za scensku masku i vlasuljare. Kao maturant ove škole pobedio je na državnom takmičenju u bodi artu i to je bio “okidač” ili odskočna daska za njegovu dalju karijeru. Kao srednjoškolac učestvovao je na pet državnih takmičenja, a bilans je jedno treće i četiri prva mesta.

Ono treće se potkralo na prvom takmičenju. Učestvovao je i na Evropskom takmičenju koje se održalo u Beogradu. Ostao je tada bez medalje, ali se sa čertvrtim mestom našao u samom vrhu bodi art majstora starog kontinanta.

Nagrade koje je osvojao kao učenik, bez sumnje, je opravdao na najbolji način, radeći za pozorišta sa glumcima, a uspeo je da osvoji ni malo zahvalne, mada kaže da su u ophođenju sa drugima sasvim prirodne, i najpoznatije zvezde naše estrade.

“Kada bih opet morao da biram, izbor bi bio isti, jer je ljubav prema umetnosti i kreativnom izražavanju, nešto što me stalno i iznova pokreće. Doduše, veliku podršku za izbor svog zanimanja sam imao i u porodici i kod prijatelja”, kaže Filip.

I da nije bilo tako Filip ne bi odustao jer on, kako i sam kaže, nikada ne odustaje.