POTRESNA ISPOVEST DR NADE MACURE: Odvojili su je od majke kad je imala godinu dana, maćeha je othranila, a o ljubavi sa MLAĐIM muškarcem kaže NIKAD VIŠE...

Osim što voli svoj posao, njena opsesija su moda, mobilni telefoni i društvene mreže, na kojima ima 15 lažnih profila. Ne vredi, postoji samo jedna Nada Macura

Na sajmu video-igara dobili ste kompliment od jednog novinara da ste ikona naše popularne kulture. Sviđa li vam se to?
- Godi mi, naravno, mada nisam sigurna šta je time mislio. Jednostavna sam i srdačna. Ne koristim mnogo latinskih izraza, engleskih reči. Govorim da me svako razume. Nekada su me na ulici zaustavljali stariji. Sada mladi žele sa mnom selfije.

Kada ste specijalizirali kardiologiju, da li ste slutili da ćete postati ikona pop kulture?
- Kardiologija je moja prva ljubav. Moj mentor je bio dr Dejan Bošković, lekar na svetskom glasu, klasa! Novinarstvo i lekarski saveti došli su spontano. Radio, naučni časopis, televizije, i sve to uz rad u Hitnoj pomoći. Ipak, i biti ikona pop kulture je lepo. Ne može to svako da bude.

STROGO I ANĐEOSKO

Kako živite?
- Skromno. Nemam velike prohteve. Nemam ni veliki stan. To je stan bivšeg muža i cenim što mi ga je ostavio posle razvoda, inače bih sigurno bila podstanar. Pošto moja porodica živi u Vojvodini, često pomišljam kako bi bilo da se preselim u Novi Sad, ali tamo je sve sporije, mirnije i tiše. Beograd je grad po mom temperamentu: bučan, jasan, glasan i lep.

Koga imate od porodice?
- Rođenu sestru, njenu ćerku i njenog sina. Otac mi je umro pre 11 godina, majka kad sam bila sasvim mala, tako da je tatina druga žena preuzela moje vaspitanje. Ona mi je usadila ljubav prema modi.

Rano ste ostali bez majke?
- Imala sam godinu dana kad sam odvojena od majke. Imala je tuberkulozu pluća i otišla u sanatorijum. Nekad pomislim: "kad bi postojala reinkarnacija, pa da vidim ženu koja me je rodila". Gubitak majke je priča koja me prati celog života. Kad su me jednom nešto napadali na internetu, neko je prokomentarisao: "Ona je samo jedna tužna žena." Ja toga nisam svesna i ne želim da se tuga useli u moj život.

Odgajila vas je maćeha?
- Ta naša maćeha meni nije bila maćeha, već žena koja me je othranila i koju sam ja zvala mama. Nikada me nije udarila i grdila. Ponekad sam i čeznula za tim da me mlatne ako zaslužim. Zaista je bila žena anđeo. Imala sam pored nje život kao i sve devojčice pored majki: obuvala sam njene štikle, isprobavala šešire, haljine, rumenilo...

Otac vam je bio strog?
- Veoma. Bio je elektroinženjer, tehnički direktor rudnika u Vrdniku, i nije mu bilo lako da ostane sa dva deteta posle mamine smrti. On je dosta uticao na formiranje mojih navika: da budem tačna, uvek govorim istinu, da ne poželim nešto tuđe... Tugovala sam dugo za njim.

Bliski ste sa starijom sestrom?
- Veoma smo bliske i uvek mi je teško kad se rastajemo.

UMEĆE PATNJE

Živite sami. Da li biste voleli da je drugačije?
- Nemam baš neku tugu zbog toga što nemam nekoga pored sebe. I kad je trebalo da se udam, rekla sam: "Bože, pa neće valjda moj muž da bude stalno u kući?!" A za takvog sam se udala. Volela bih da imam temperamentnu osobu pored sebe, da me muškarac vodi u životu, da bude jači od mene... Ima takvih muškaraca, ali ih ja ne tražim.

Kada ste se razveli?
- Veoma davno. I nisam patila za njim. Za nekim drugim ljubavima sam možda više patila, ali nije bilo mnogo onih koje sam baš iskreno volela. Uvek sam bila orijentisana na druge stvari, prvenstveno na učenje i posao. Umem da patim, ali vreme leči sve.

Nemate dece?
- Muž mi je pre braka rekao da verovatno neće moći da ima dece, pa da odlučim da li želim da se venčamo. Ipak sam se udala.

Da li vam se dogodila neka ljubav kao iz romana?
- Jeste, ali se, nažalost, završila katastrofom. Za mene je to bila filmska priča, a za tu osobu sam ja bila epizodna uloga.

Jeste li zaista u vezi sa nekim političarem?
- Ma ne. Postoje obostrane simpatije, ali nismo.

Da li biste pristali na vezu s mlađim muškarcem?
- Nikad više.

USPEH MELANIJE TRAMP

Kako se odnosite prema svom zdravlju?
- Relativno sam zdrava i mnogo se krećem. Imam malo problema s bubrezima, što nam je porodično. Verovatno ću imati i problem s očima. Imala sam ga kao mala, a u zrelim godinama se vraća ono što ste imali u detinjstvu. A energije imam napretek. Možda mi fali malo opuštanja, relaksacije - i mentalne i fizičke.

Stalno sam pritešnjena vremenom.

Šta biste voleli da imate?
- Uglavnom odeću, fascinirana sam modom. "Šanelove" kostime, "Lubutenove" cipele, dobre tašne...

Moda, moda... Šta toliko volite u modi?
- Najviše detalje. Prvo, nemam dovoljno para da je pratim, a moda može ponekad da bude i izuzetno apsurdna. Najviše volim italijansku modu. Imam izuzetnu krojačicu kojoj nosim modele iz časopisa. Od domaćih kreatora prihvatljiva mi je moda Suzane Perić, puna raskoši i romantike.

Kome zavidite?
- Melaniji Tramp! Ona je devojka koja je odrasla u socijalističkoj zemlji i uspela, udata je za najmoćnijeg čoveka na svetu. Ali nije pala s neba. Bavila se modelingom, pa dizajnom nakita - znači, i ona je radila na sebi.

Dobijate li komplimente za svoj izgled?
- Dobijam, naročito da bolje izgledam u prirodi nego na ekranu. Nemam nijednu plastičnu operaciju. Njima žene potpuno izmene svoj lik. Možeš da budeš lepa koliko hoćeš - koliko imaš para, toliko ćeš biti lepa. Život ipak priča svoju priču preko lica.

MEDICINA I NOVAC

Kakvi ste privatno?
- Ljudi vole da se nađu u mom društvu. Optimista sam i veliki borac, a materijalno mi nikada nije bilo bitno. Kad imam bilo kakav problem, ja ga rešavam. I sve sa osmehom. Ali čovek mora da se bori. Kad bih dobila nešto na tanjiru, ne bi mi bilo interesantno.

Izjavili ste da su vam političari interesantni.
- Veoma. Ali ne zato što bih se zaljubila u nekoga od njih, već je to možda moja želja da se bavim politikom! Šta oni pričaju bolje nego što bih mogla ja?

Mislite li na resor zdravstva?
- Naravno. Ima mnogo stvari koje bih mogla da uradim, naročito na polju preventive i porodične anamneze. To je izuzetno važno, isto koliko i vrhunska medicina.

Mnogo lekara odlazi iz zemlje. Šta mislite o tome?
- U inostranstvu ne cvetaju ruže. Dođe mi da kažem: "Ljudi, tamo ćete biti poslednji! Radićete teško, bićete anonimusi, dok će njihovi lekari uživati, baviti se naukom, ići dalje." Nije to ni neki novac. Lekar nikada ne treba da se povede za parama. Ako smo dotle došli...

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Zorana Jevtić)