Književnica Vesna Radusinović se nakon sedam godina pauze vraća svojoj čitalačkoj publici novim romanom „Vatra i led“, još intrigantnija i zanimljivija, toliko da će se njeno novo štivo čitati u dahu, a o likovima iz romana će se pričati dugo.

Zrelija i drugačija, Vesna je napisala roman koji se dešava u današnjem vremenu, ogolila priču koja se nazire ali se o njoj ne govori, jer sramota je u Srba nešto o čemu se ćuti, dok su preljube, erozija emocija, podmetanja, zavist, krađa, ubistva gotovo uobičajene stvari na koje neretko svi čvrsto zažmurimo.

– Roman je zaista triler, jer mi u trileru i živimo. Nije Srbija promenila kurs i postala preko noći raj u kome se svi vole, brižni su jedni prema drugima, nema laži, prevare, ljubomore... – kaže književnica.

– Kao svedok života, jednostavno sam imala potrebu da ono što vidim i čujem, a najviše ono što osećam, pretočim u reči i dam je čitaocima. Znam da će se nakon čitanja ovog romana mnogi pitati ko je ta Katarina koja prašta ljubavnici svog supruga i počinje da razvija jedan potpuno neočekivani prijateljski odnos s njom. Ko je taj direktor televizije koji, avaj, ima tužnu sudbinu...

Gospodin Marić je već u jutarnjem programu otkrio da lik iz romana gine. Da li je u pravu?

– Marić bi voleo da je glavni junak svakog mog romana, jer mu nije dovoljno što je glavni junak u mom realnom životu... Da, neki ljudi u ovom romanu ginu, neki na najstrašniji način koji možete da zamislite, ali karma je čudo, stiže svakoga po zasluzi.

Da li je ovo roman koji ogoljuje sve slojeve društva?

– Ovo je štivo u kojem je sažeto sve ono što nas okružuje i svi oni koji nas okružuju. Ovo nije ljubavni roman sa srećnim krajem, ovo je istina, ovo je ono što jeste i što se dešava... Ono što teče u životima oko nas.

Da li će se neki ljudi prepoznati u romanu?

– Neki ljudi, baš kao i moj suprug, možda bi želeli da budu romansirani kroz moje reči, ali nažalost, toga nema. Moji likovi su moja mašta i moje emocije, moje viđenje života i življenja u kojem sam. Mada, nikad se ne zna, možda su neke senke dale boju mojim junacima i junakinjama, tako da na tren zaliče na nekoga. Znate, sve što je naoko divno i krasno, tako sjajno i uglancano, ispod površine baš i nije tako. Kao i Beograd, divan, razigran, usnuo, ali u njemu se svašta kuva...

Roman „Vatra i led“ je vrtoglava moderna priča o ljubavi, praštanju, smrti i ljudskom licemerju u današnjem vremenu kroz koju se glavna junakinja transformiše.

Priča se bazira na potpuno neočekivanom prijateljstvu žene i ljubavnice, Katarine i Maše, o stvaranju veza koje nadilaze sve ono što je duboko uvreženo u srpskom mentalitetu, o surovosti koja se krije u svakom čoveku, o večnoj gladi za moći i eroziji emocija.

Živopisni likovi koji pletu ovu priču su na stalnim iskušenjima i u vatri koju im život nosi, kao i u hladnim predelima srca koja su zaboravila ili nikada nisu umela da vole.

U tragedijama i smehu se njihovi životi pletu tanano i slikovito, prožimajući sve slojeve društva današnjeg vremena, ali nimalo naivno ni jednostavno, držeći tenziju do samog kraja, ne komplimentira ljubavnim romanima i bajkama i ne nosi poruku da su živeli srećno do kraja života...

Priča je u Beogradu, ali je lako možemo videti u bilo kom kraju sveta. Obojena je krvlju predaka, ljubavnika, lopova i nedužnih. Obojena je ljubavlju majke, žene, muškarca, deteta...

Crvena je boja koja dominira rečima, krvlju i osećanjima koja silovito padaju na pleća glavnih junaka. Tečna je i lepljiva da se kroz reči gotovo može osetiti.

Katarina i Maša su dve suprotnosti koje ćete voleti i mrzeti, koje ćete želeti da zagrlite i da odgurnete. One su svako od nas u nekom momentu svog življenja. Strastvene, gorde, hrabre, surove, ali i beskrajno ranjive.

Dve žene u trileru koji započinje tajnom, koji je obojen krvlju i smrću, prepuštene instinktima i veri u zrno dobrog u ljudima.

(Promo - tekst / Foto:Privatna Arhiva)