LAKŠI PUT DO USPEHA UVEK VIŠE KOŠTA: Glumac o novoj ulozi, praznicima i životu na relaciji Njujork-Beograd

U sportu, kao i u životu, ne pobeđuje najjači, već onaj koji najbrže ustane. Svi imamo u životu stvari na koje nismo ponosni. Siguran sam da su i u mom postojali takvi trenuci

- Konačno igram čoveka svojih godina, a Haris je po profesiji arhitekta. Kad se okrene i pogleda proteklih 30 godina, shvati da se negde na tom putu izgubio. Nekad davno je bio čist i pošten-kaže Fehmiu.

Serija „Uspeh“ premijerno će biti prikazana 6. januara, a iste večeri preko servisa HBO fanovi će moći da pogledaju celu prvu sezonu. Uliks nam je tokom druženja u Zagrebu priznao da je pod najvećim pritiskom bio reditelj:

- Kod nas se snimaju dramske serije u kojima za jednu epizodu imate maksimalno pet do šest dana, što je nedovoljno. Standard HBO je 11 po epizodi. Iako smo radili u sjajnim uslovima, mislim da je najteže bilo Danisu, s obzirom na to da je pristupio projektu kao da snima film, a ne TV seriju. Snimali smo u proseku osam do deset scena dnevno, što je mnogo više nego na filmu. Mislim da se njegov trud isplatio i da serija izgleda kao film od šest sati.

Da li je uloga Harisa konačno po vašoj meri?

- Svaki glumac želi da se bavi svojim poslom na dostojanstven način. Rad na seriji „Uspeh“ nam je to omogućio. Maštanje i snove svi često vezujemo za nešto što je teško ostvarivo. Dostojanstveno se baviti svojim poslom ne spada u tu kategoriju. S raspadom bivše Jugoslavije raspala se i jedan velika kinematografija. Uslovi u regiji su se malo popravili poslednjih godina. Međutim, i dalje se sve to bazira na strasti, energiji i sposobnostima pojedinaca koji žele da se bave tim poslom. Nije na ovom projektu bilo ničeg previše, ali je bilo svega što je potrebno i na pravi način se vodilo računa o svakom zaposlenom. A svi na setu su radili ka jednom cilju, da svoj posao urade najbolje što mogu. I ja takođe.

Imali smo priliku da pre publike pogledamo prvu epizodu. Jedno od pitanja koje se samo nameće jeste može li Haris kao mali čovek da pobedi sistem protiv kog je ustao?

- Ne znam hoće li Haris uspeti. On samo više ne želi da bude deo tog sistema. Haris je poželeo da se skloni i da u svom životu ne radi stvari za koje smatra da nisu u redu. Svako od nas sam može da analizira svoj dan i pogleda tragove pored puta koje je ostavio. Svi mi tokom života imamo trenutke na koje nismo ponosni. Siguran sam da su i u mom postojali trenuci u kojima je trebalo da odlučim suprotno od onog kako sam odlučio. Put kojim se lakše ide je samo naizgled manje bolan, ali on dugoročno mnogo više košta i boli.

Šta je za vas uspeh?

- Za mene je uspeh da omogućiš životu da teče, a da ne prestaneš da sanjaš, maštaš i raduješ se novom danu. Trudim se da zadržim u sebi nevinost, da još uvek mogu da prepoznajem male i lepe stvari i sitnice koje čine život lepšim. Nisam siguran koliko mi to polazi za rukom.

Šta je, po vama, obeležilo godinu iza nas?

- Proveo sam gotovo pola godine radeći seriju „Uspeh“.

Na globalnom planu?

- Pokušavam nečeg lepog da se setim, ali mi ne polazi za rukom. Za mene je godinu obeležio Novak Đoković, njegov povratak na teniski vrh u drugoj polovini godine. On nije samo jedan od najboljih tenisera na svetu, već je mudar, plemenit i hrabar čovek. Svi padamo. U sportu, kao i u životu, ne pobeđuje najjači, već onaj koji najbrže ustane. Novak u sebi traži razloge za uspeh, kao i za neuspeh, nikada u drugom. Od njega svi možemo mnogo da naučimo, a pogotovo kako se ponaša van terena. Bilo bi dobro da se na Đokovića ugleda što veći broj mladih ljudi, a bogami i starijih.

Da li vam je važan dan u životu 31. decembar?

- U mladosti sam bio euforičan, a sad više ne.

Hoćete li za doček biti u Srbiji?

- Ne pamtim kad sam Novu godinu dočekao u Beogradu. Obično tih dana budem u Njujorku.

Koji doček Nove godine posebno pamtite?

- Kad sam bio drugi ili treći razred srednje škole. Pripremao sam se ceo dan za doček i planirao šta ću da obučem. Na kraju sam dočekao novogodišnju noć, a moja simpatija je bila s drugim... Volim Novu godinu, ali za mene su ta uzbuđenja davno prošla vremena.

Izgleda li Njujork kao na filmu?

- Da. Prvi put kad sam otišao tamo, imao sam osećaj kao da ga poznajem, iako pre toga nisam kročio u taj grad. Njujork je u vreme praznika kao veliki filmski studio, ali ume da bude veoma hladno. Jedino hladnoća ume da upropasti tu čaroliju.

U Beograd se vratila vaša prijateljica Jelena Stupljanin, razmišljate li vi o povratku?

- Jelena je sjajna glumica, lepo je radila i u Americi, pogotovo u teatru. Ali mislim da je za nju dobro što se vratila u Srbiju, i poslovno i privatno. Moj utisak je da nikad nisam ni otišao iz Beograda. Privilegija mog posla je da mogu da budem i u Njujorku i u Beogradu. Kad prebrojim dane, u 2018. sam više bio ovde nego u Njujorku.

Da li ste odustali od karijere u Americi?

- Odavno.

Da li postoji mogućnost za nastavak serije „Uspeh“?

- I neki veliki svetski hitovi počeli su sa šest-sedam epizoda. Sve je moguće.

(Kurir.rs/Ljubomir Radanov /Foto: Dag Orsić, Printscreen, Damir Dervišagić)