DRAGANA KATIĆ : Nisam imala mnogo ljubavi u životu

Sama je odgajila blizance Bobana i Bojana, sama kupila stan i sama pametno vodila svoju karijeru. Zato i ne treba da čudi što poznata voditeljka čuva svoj privatni život od očiju javnosti

DECA BIRAJU SVOJ PUT
Kada ste i sami postali majka, da li ste tako vaspitavali svoju decu?
- Gledala sam da ispravim one stvari koje su mi smetale tokom mog odrastanja. Pokušala sam da se prilagodim sadašnjem vremenu i da uvedem neku vrstu demokratije. Poštujem da deca slobodno iznose svoje mišljenje i to se pokazalo kao dobro. Oni su danas ljudi od skoro 20 godina i imaju stavove o svim pitanjima. Razvili smo taj odnos potpune otvorenosti i iskrenosti. Nikada im nisam govorila: "Ti si mali, ne možeš to da razumeš." Može da razume na svom nivou, pa sam tako i komunicirala s njima.

Da li vam se i sinovi bave javnim poslom?
- Ne. Boban je student arhitekture, vrlo uspešan, upisao je to iz ljubavi. Mnogo vremena je proveo u Petnici, a sada će tamo biti i jedan od savetnika. Bojan je bez ikakvog dvoumljenja upisao političke nauke, odsek novinarstvo, a razmišlja i da paralelno upiše međunarodne odnose. Dobro im idu studije i dobro se osećam kad mi obojica kažu da su srećni zbog svog izbora. Nisam ih forsirala i govorila im šta je profitabilno.

Kako ste se osećali kada ste znali da ćete decu odgajati sami, bez supruga?
- U to vreme nisam mogla da predvidim kakvi me sve izazovi čekaju. Ljudi sa strane su mi govorili da će biti teško, ali sam verovala da to mogu. Naravno da nije jednostavno. Kako su prolazili dani i godine, videla sam da je zaista teško i da je odgovornost velika. Kada se još bavite javnim poslom i nemate radno vreme, morate da budete borac ako, kao i svaki roditelj, hoćete da vam deca budu zdrava, pametna i obrazovana. Imala sam u tome podršku roditelja, ali nije bila večna. Nažalost, oni su otišli i morala sam sve odluke sama da donosim. Ali kada vidim u sinovima plodove svog rada i u kakve su ljude izrasli, zaboravim koliko je bilo teško i sećam se samo lepih stvari.

DOVOLJNO JE BITI NEGOVAN
Radite naporan posao koji zahteva da budete i u fizičkoj i u psihičkoj formi. Šta vam pada najteže?
- Najteže je kada naiđu padovi i znate da imate veliki životni problem, a treba da odete i iznesete veselu, razdraganu, optimističnu priču, sa osmehom i u očima i na licu. Ali to je posao koji volim i koji sam želela da radim još kao devojčica, pa uvek u tim trenucima podsetim sebe da je to ono što sam želela. Sve drugo ostavljam iza. Onaj ko gleda taj program, tu je da bi ga ti zabavio, oraspoložio i izmamio mu osmeh. I baš u prelomnim i teškim trenucima u životu veliku sam utehu nalazila u poslu.

Kako uspevate da uvek lepo izgledate?
- Vodim računa o sebi, a vodila bih i da se ne bavim ovim poslom. Uvek sam bila esteta i volim da dobro izgledam i, pre svega, da budem negovana i sređena.

Da li je za to potreban novac?
- Da vam telo dobro izgleda i bude negovano, nije potreban veliki novac, već volja. Ako nemate novac za teretanu, a one danas i nisu skupe, možete da šetate, trčite i radite vežbe u kući. Ako hoćete da budete negovani, dovoljno je da imate jedno kvalitetno mleko za telo. Što se lica tiče, ono u određenim godinama zahteva više nege, i to malo agresivnije. Za to je već potreban novac.

Na šta posebno obraćate pažnju?
- Trudim se da vežbam kad god mogu, sedam-osam godina sam prilično aktivna. Vodim računa o kosi i licu, radim neke agresivnije medicinske tretmane i zasad sam zadovoljna time. Ako mi u nekom trenutku bude bila potrebna neka hirurška intervencija, neću bežati od toga, bar tako sada mislim. Važno mi je da očuvam sebe, ne samo zbog posla nego i zbog same sebe. Volim da se dopadnem sebi kad se pogledam. Onda i sve drugo funkcioniše.

Šta prvo primetite na ljudima?
- I kod žena i kod muškaraca mi je najvažniji stav, nošenje, prezentovanje samog sebe. Bez obzira na to da li se slažem s njima, veoma poštujem ljude koji su izgradili svoj stav. Kod žena primetim i da li je negovana.

TREBA SLUŠATI TELO
Kako izgledaju vaši trenuci opuštanja, jedan lep dan?
- Volim da izađem s prijateljima na ručak. Draže mi da idem na ručkove nego na večere, mada se ponekad ti naši ručkovi završe večerom. Ako imam slobodan dan, volim da budem u kući s knjigom. I inače mngo čitam, trenutno novu knjigu Ljiljane Habjanović.

Kako se brinete o svom zdravlju?
- Kad bih ostavila cigarete, onda bih se u fulu brinula o svom zdravlju, ali nikako da to uradim. Trudim se da vodim računa o ishrani. Jedem ono što mi se u tom trenutku jede, pošto što sam fizički aktivna, ali vodim računa. Naučila sam da slušam telo. Jednom godišnje obavim sve najbitnije kontrole za ženu. Ako osetim nešto što mi je nepoznato, obratim se lekaru. Odmalena mi je usađena ta medicinska kultura.

Kakav vam je emotivni život?
- Ne biram pošto-poto partnera samo da bih ga imala i postojali su trenuci kada sam bila soler. Mogu da budem sama. Nisam bila emotivno promiskuitetna i nisam imala mnogo ljubavi u životu, više sam bila posvećena karijeri i kasnije deci. Stvarno sam se uvek trudila da taj deo intime čuvam za sebe. Zasad mi uspeva.

Jeste li sada srećni?
- Jesam.

TUGU NE TREBA BRISATI
Teško ste podneli smrt roditelja.
- Veoma teško. A nisam imala ni brata ni sestru da taj bol podelim. Brinula sam se za decu, jer su bili vezani za moje roditelje i bila sam svesna da će oni to izgurati samo ako im ja pokažem na koji način može da se nosi tuga. Sinovi su mi nakon odlaska moje majke rekli: "Ako ti budeš dobro, bićemo i mi." Ta rečenica mi je bila dovoljna da preokrenem život. A tuga za roditeljima ostaje večno, pitanje zašto su baš tako rano otišli - to nekako uvek tu lebdi i javi se u trenucima kada vam je teško. Kada se razbolite i imate običnu prehladu, pomislite kako su vas roditelji negovali i brinuli se o vama... Tugu i nedostajanje ne treba brisati. Treba ih se sećati, pominjati ih, pričati o svojim gubicima.

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Marina Lopičić)