SEĆATE LI SE NAĐE KOMANEČI? Večna princeza koja je prošla pakao

Sudbina najveće gimnastičarke svih vremena liči na horor sa srećnim krajem. Zatvorenica komunističkog režima u Rumuniji, a obožavana širom planete, sreću je pronašla tek kao zrela žena koju više niko ne iskorišćava

Očekivalo se da nakon takvog uspeha Nađu očekuje blistav život. Nažalost, dugo je morala da čeka sreću, jer su se politika i tuđa ambicija umešale u sudbinu vrhunske sportistkinje.

PRISMOTRA POSLE MEDALJE
Mlađim generacijama danas je nezamislivo da najbolji sportisti na svetu mogu da dožive ono što je doživela Nađa Komaneči. Stariji se sećaju kako je izgledao život pod komunističkim diktatorom Nikolajem Čaušeskuom, kada su Jugosloveni mogli da kupe celu rumunsku prodavnicu za nekoliko pari najlon čarapa. Siromaštvo je bilo toliko da su se porodice zimi grejale otvarajući rernu na šporetu. Kako su šporeti radili na gas, mnoge porodice bi osvanule mrtve. Tiranija je bila slična onoj u Sovjetskom Savezu, Rumuni nisu mogli slobodno da putuju sve do pada komunizma 1989. godine.

U takvoj atmosferi rođena je 1961. Nađa, u malom mestu Onešti. Otac Georgije bio je mehaničar, a majka Stefanija domaćica. Mlađi brat Adrijan bio je četvrti član porodice. Nađa je odmalena bila živahna, pa su je roditelji upisali na gimnastiku. Odmah ju je zapazio čuveni trener Bela Karolj i pod njegovom palicom mala Nađa počela je da se takmiči već u desetoj godini na međunarodnim prvenstvima, gde je osvajala medalje. Kada joj je bilo 13, otputovala je na jedno američko prvenstvo i osetila dah Amerike.

Posle Olimpijade u Montrealu, rumunska vlada shvatila je kakav talenat ima Rumunija. Nagradili su nju i porodicu jednomesečnim odmorom i automobilom. Nađa je očekivala miran i tih život, ali njena slava je postala planetarna, a novine nisu prestajale da pišu o njoj. Umesto da živi normalan život, vlasti su je stavile pod neprekidnu prismotru da ne bi, poput mnogih sportista iz komunističkih zemalja, prebegla na Zapad.
Tada za Nađu počinje pakao.

U RUKAMA BAHATOG NIKUA
Najpre joj se razvode roditelji, što je za nju bio veliki udarac. Vlada je želela da joj dodeli novog trenera jer Bela Karolj nije bio po njihovom političkom ukusu. Nađu je ovo toliko pogodilo da je pokušala samoubistvo popivši izbeljivač za veš. Na sreću, potpuno se oporavila, a Karolj je nastavio da je trenira. Međutim, sa Olimpijade u Moskvi 1980, iako je osvojila dve zlatne i dve srebrne medalje, vratila se kući sa gorkim ukusom da su je sudije namerno zakinule. Odnosi između Sovjeta i Rumuna bili su u najlošijoj fazi. Osim toga, vlasti su počele da je bezdušno iskorišćavaju. Išla je na svetsku turneju "Nađa tur", gde su na njoj zaradili 250.000 dolara. Nađa je dobila samo 1.000 dolara. Kao poslednji udarac, na turneji po Americi Bela Karolj zatražio je i dobio politički azil. Bez trenera i najboljeg prijatelja, Nađa se sama vratila u Rumuniju.

Ovo je bio alarm za vlasti koje su joj zabranile izlazak iz zemlje, prisluškivali su joj telefon i otvarali poštu. Naslednik predsednika Čaušeskua, njegov bahati sin Niku, poželeo je da se pohvali baš Nađom kao svojom devojkom. Iako ona to nikada nije potvrdila, postoje saznanja da je Niku silovao olimpijsku pobednicu. Imala je i pobačaj, nakon čega je ponovo pokušala samoubistvo.
Nekoliko nedelja pred slom režima i pad komunizma 1989, Nađa upoznaje novog grabljivca u svom životu, Konstantina Panaita. Silno je želela da pobegne iz Rumunije. Panait joj je obećao pomoć i za to mu je platila 5.000 dolara. Nije znala da iz jednog zatvora prelazi u drugi.

BEKSTVO I NOVO ROPSTVO
Samo su brat i njegova porodica znali za bekstvo. "Mislila sam da će mi majka umreti od tuge, ali u onoj državi nisam mogla da živim", pričaće kasnije Nađa. Nije ponela nijednu svoju medalju, niti porodičnu fotografiju. Sa još pet begunaca preplivala je Dunav i hodala kilometrima do mađarske granice. Samo zahvaljujući njenoj slavi, Mađari su je pustili da uđe u Austriju, gde je od Amerikanaca dobila azil i kartu u jednom pravcu do Njujorka.

Trebalo je da to bude kraj njenim nesrećama, ali Panait se pokazao isti kao rumunska vlada. Nađa je za njega bila trofej, zlatna koka koja mu je donosila velike pare. Svaka komunikacija išla je preko njega, nikoga nije smela da viđa, živela je u izolaciji. Naplaćivao je njene intervjue novinama i časopisima, kao i gostovanja na televizijama. Terao je Nađu da govori kako su u vezi, iako je bio oženjen. Zaradio je na njoj preko 200.000 dolara, a ona je dobijala samo mrvice. Uspela je da se poveri jednom starom prijatelju sa dobrim vezama, koji je zapretio Panaitu policijom. Panait je pobegao iz Amerike sa Nađinom ušteđevinom od 150.000 dolara.
Ostala je bez ičega.

SREĆA U OKLAHOMI
Nastanila se u Montrealu, gde je reklamirala gimnastičke sprave, držala treninge, radila i kao foto- model. Setila se američkog šampiona u gimnastici Barta Konera, koga je upoznala još na Olimpijadi u Montrealu. Počeli su redovno da se čuju telefonom, a onda je Bart pozvao Nađu kod sebe u Oklahomu, gde su zajedno otvorili školu gimnastike i pokrenuli još nekoliko poslova. Venčali su se 1996. u Rumuniji, u manastiru Kašin blizu Bukurešta. To je bila Nađina želja. Imala je 35 godina. Rumunska vlada proglasila je taj dan neradnim kako bi Nađini sunarodnici uživali u sreći svoje ljubimice. Da bi se venčao s Nađom, Bart Koner prešao je u pravoslavlje.

Na rumunsku "svadbu veka" pozvani su Robert de Niro, Arnold Švarceneger, Džimi Konors, Jon Cirijak, Ilije Nastase, Hilari Klinton i mnoge holivudske zvezde, s kojima se bračni par druži i danas. Glumica Kejti Holms, Nađina dobra prijateljica, snimila je kratkometražni film o poznatoj sportistkinji "Eternal Princess".

U svojoj 45. godini čuvena gimnastičarka rodila je sina Dilana Pola. Već je dobila američko državljanstvo, a nakon svih nedaća, uspela je u poslu i njeno bogatstvo se procenjuje na deset miliona dolara. Da je zaista "večna princeza" iz filma, dokazuje i to što se jedan element na dvovisinskom razboju zove "komaneči", a mogu da ga izvedu samo najbolji.

"Mala Nađa" danas ima 58 godina, srećna je i omiljena, a velike zvezde osećaju se privilegovanima što je poznaju. Ona se posvetila organizovanju takmičenja za osobe sa posebnim potrebama. Sve strašno je ostalo iza nje, a nama je ostalo uživanje da pogledamo na Jutjubu neku od njenih izvedbi.

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Profimedia)