Književnik, filmski radnik, kritičar, jedan od najvećih srpskih erudita Draško Ređep preminuo je damas u Novom Sadu u 84. godini.


Ređep je dugogodišnjim prisustvom i radom na srpskoj i jugoslovenskoj literarnoj sceni ostavio značajan trag i smernice za nova tumačenja domaće i regionalne književnosti i istorije.


Dve godine je bio u žiriju Ninovu nagrade tokom kojih su laureati bili Miloš Crnjanski i Danilo Kiš. Radio je kao profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Ređep je bio dobitnik mnogih društvenih priznanja, dajući doprinos afirmaciji i zajedništvu rusinske, mađarske i slovačke kulture na našim prostorima. U okviru Književne opštine Vršac i izdavačke kuće "Prometej" iz Novog Sada, Draško se bavio istraživanjem domaće književnosti. Godine 2017. o njemu je snimljen dokumentarni film "Svetionik kroz maglu ravnice", u produkciji Kulturnog centra Novog Sada, reditelja Dušana Stojanovića. Svojim esejističkim knjigama, poput "Poslednje večere", dao je doprinos impresionističkoj kritici i sagledavanju ličnog života i dela srpskih pisaca.

d02-news1-dado-djilas.jpg
Dado Đilas 


Novosadski doktor književnosti, siva eminencija vojvođanske i nekadašnje jugoslovenske intelektualne scene Draško Ređep za života je bio prijatelj s mnogim akademicima i književnicima. Drugovao je s Milanom Konjovićem, Mikom Antićem, Oljom Ivanjicki, nagovarao je Bekima Fehmiua da napiše memoare, pratio je na putovanjima po Bosni Branka Ćopića, dopisivao se sa Selimovićem i Krležom, izbliza posmatrao Ivu Andrića, a kuvao za Danila Kiša.


- Decembra 1972. otvarao sam izložbu, Kiš je bio kod nas na ručku, on i ja idemo taksijem u Galeriju Matice. Vozimo se njegovom ulicom i on pita taksistu: "Gde su ovde kestenovi?", a taksista mu odgovara da su posečeni. E sad, svaki grad koji ima ulicu kestenova tvrdi da je to baš ta ulica u kojoj je živeo Kiš - ispričao je Draško u jednom od poslednjih intervjua za Njuzvik.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Kurir.rs/ Foto: Dado Đilas