PRVI INTERVJU DEJANA SAVIĆA NAKON ODLASKA S MESTA UPRAVNIKA: Oni koji su me rušili sada se stide! Da je pre 30 godina Drama odvojena od Opere i Baleta, mi danas ne bismo imali ove probleme

Bura, gotovo Šekspirova, u sezoni kad se proslavlja vek i po od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu završena je odlaskom Dejana Savića s mesta upravnika. O temama u pozorištu, ali i šire, u kulturi, ekskluzivno za Kurir govori nekada prvi čovek nacionalnog teatra.

Šta trenutno radite u Narodnom pozorištu?
- Glavni sam dirigent i učestvujem u radu Opere i Baleta. Vodim računa o horu, orkestru i solistima u koordinaciji s njihovim direktorima. Takođe, redovno nastupam u matičnoj kući, radeći probe i predstave prema rasporedu.

Govorili ste da ostavku nećete dati, a onda su vas Vlada i premijerka Ana Brnabić razrešili na lični zahtev. Zašto ste se povukli?
- Nisam se povukao, a Vlada je to tako formulisala. Nisam hteo da budem kočnica u radu pozorišta. S ove vremenske distance jasno je šta se iza brda valjalo i ko su kreatori onih ružnih i nemilih događaja kojih se prevashodno njihovi akteri sada stide, tako da ne bih više na tu temu da pričam. Nije važno da li je bilo ovo ili ono, otišao sam i nijedan više zahtev nije ispunjen niti ispostavljan. Razlog sam bio jedino ja, a lično, nikada nisam želeo da se inatim. S druge strane, nisam imao zakonskog, umetničkog ili moralnog razloga da podnesem ostavku. Ostavio sam Narodno pozorište sa 13 miliona u kasi, sa velikim i uspešnim repertoarom, sređenim radno-pravnim aktima i bez značajnijih problema.

U budžet je vraćeno više od 20 miliona dinara koji nisu utrošeni 2018. Da li je to moglo da se izbegne?
- To više nije pitanje za mene.

Zahtev glumaca je bio da Željko Hubač ostane direktor Drame, a to nije usvojila Ivana Vujić. Kako to komentarišete?
- Nije ni ovo pitanje za mene. Sad kad znam šta me je snašlo, opet bih uradio isto. Smatrao sam da je u najboljem interesu Narodnog pozorišta da Drama dobije novog direktora, sa svim onim razlozima koje sam argumentovano i promišljeno naveo. Da li je to moglo i trebalo da bude neko drugačije rešenje od predloženog? Sada je očigledno da jeste.

Šta je ono što je danas u najboljem interesu Narodnog pozorišta?
- U moru medijskog smeća koje je svakodnevno izlazilo u periodu hajke i histerične kampanje protiv pozorišta i mene lično izašlo je svega nekoliko pravih i tačnih primedbi i predloga. Naime, jedan naš dramski reditelj je rekao da je pre 30 godina odvojena Drama od Opere i Baleta, mi danas ne bismo imali ove probleme. Da bi normalno radila ova dva umetnička sektora, potrebno je odmah sad krenuti u njihovo odvajanje. Ne treba čekati novu zgradu, već napraviti dva pravna tela u istoj zgradi s odvojenim računima. Ovim potezom bi se rešilo više od 70 odsto problema u Narodnom pozorištu. Nije to nikakav trošak za državu. Skrećem pažnju da više od 60 odsto pozorišta u Nemačkoj i rade po tom principu. Samo idite do Temišvara. U zgradi opere rade nacionalna opera i balet, rumunski teatar, nemački teatar i dečje pozorište, dakle četiri subjekta u jednoj zgradi.

Jedino to vidite kao rešenje za Narodno pozorište?
- Ne jedino, ali svakako je najvažniji potez koji će dati prostora svakom od sektora posebno, razdvojiti inače potpuno nekompatibilnu problematiku, način rada i planiranja, probanja i organizacije posla.

Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Dragana Udovičić