JELENA TOMAŠEVIĆ: Ivan priča ćerki najlepše bajke

Njenim izvođenjem srpskih izvornih narodnih pesama nisu odoleli ni Rusi. Bez velikih reči i skandala, svojim kvalitetnim interpretacijama, ova fantastična pevačica suvereno vlada muzičkom scenom, ali i svojim privatnim životom

Pripremate treći koncert u Sava centru 14. marta. Postoji li razlika u iskustvu u odnosu na prvi koncert?
- Svakako. Sada svemu pristupam sa manje brige i sa više sigurnosti. Sve su to slatke muke - organizacija, gostovanje, promovisanje... Nedavno sam snimila novu pesmu i spot "Suncokret", tako da su to lepe obaveze. Ovaj treći koncert razlikovaće se i po tome što će biti u pratnji Gudača Svetog Đorđa, dok su prva dva nastupa bila u pratnji novosadskog Big benda. I ovaj koncert će biti grandiozan i veličanstven u tom muzičkom smislu.

Prva dva koncerta su organizovali "Minakord produkcija" i Željko Joksimović, kao i Bane Obradović i "Melos estrada", a ovaj treći će biti u organizaciji agencije "Star travel & Mač mor" i moje dugogodišnje prijateljice i saradnice Biljane Čigoje.

Hoće li biti gostiju?
- Isplanirala sam jedno lepo iznenađenje za publiku, ali da sačekamo.

DVA ZVRKA I KASETOFON

Da li će u Sava centru biti prisutna i vaša porodica?
- Doći će moji roditelji i brat Darko. Naravno, biće tu i moj suprug Ivan, ćerka Nina, uža i šira rodbina, prijatelji i saradnici... Volela bih da to postane tradicija: da svake ili svake druge godine organizujem koncert u Beogradu, jer je to divan način da se neguje publika, ali i repertoar.

Šta vaši roditelji vole da zapevate?
- Tata najviše voli kad pevam izvornu muziku. Zaista se trudim, bez obzira na to što sam ostvarila uspeh u pop muzici, da uporedo gajim i pevanje izvornih pesama i uskoro ću pripremiti album baš sa tim repertoarom. Mislim da to fali da se zatvori krug što se tiče mog muzičkog opusa.

Rođena ste Kragujevčanka. Čega se najviše sećate iz svog detinjstva?
- Imam starijeg brata Darka, koji divno peva, i kao deca smo se stalno nadmetali. Dok su mama i tata bili na poslu, čuvali su nas baka i deka. Imali smo stari kasetofon na kome smo se snimali. I danas mi je slatko kad pustim to i čujem kako smo pevali. Pesme su uvek pratili koreografija i presvlačenje, a baka bi uzela neku staru vazu i pravila se da nas snima kamerom. Kad god pomislim na detinjstvo, setim se baš te slobode koju smo imali u kući u kojoj smo odrasli. Igrali smo se u dvorištu i na ulici sa drugom decom. Bila sam veselo i razigrano dete, pravi zvrk. Mislim da tu dečju razigranost imam i danas, iako to možda nije uočljivo na televiziji. Volim detinjastost koju imam u sebi.

TATINE BAJKE

Vaša Nina ima sedam godina. Na koji način ispoljavate tu detinjastu crtu u odnosu sa njom?
- Nas dve često igramo razne kreativne igrice, zajedno izmišljamo bajke i pesmice, neku vrstu takmičenja koja će da smisli bolju pesmicu. Ipak, moram da priznam da tata prednjači u izmišljanju bajki i stalno navijam za to da on objavi jednu takvu zbirku, jer su njegove bajke božanstvene! Nini obične priče više nisu interesantne. Ne, ona zadaje temu, a Ivan smišlja bajku da ispuni zadatak svoje ćerke. Onda i ja sednem, slušam ga i uživam.

Da li su to bajke sa srećnim ili tužnim krajem?
- To su bajke sa poentom. Svaka od njih na kraju ima poruku šta je pravilno uraditi u životu. Nema traumatičnih delova kao u onima na kojima smo mi odrasli. Veštice ne kuvaju decu u kazanima...

Imate jedan od najskladnijih brakova među poznatima. Koji trenuci u braku su vam najdragoceniji?
- Kada smo sve troje zajedno ili kad Ivan dođe neočekivano iz Rusije da nas iznenadi. Jedan od najemotivnijih momenata u životu mi je bio porođaj, kome je prisustvovao i Ivan. To je nešto što smo podelili za ceo život.

Koje osobine najviše cenite kod svog supruga?
- Najviše volim njegovu duhovnost i duhovitost, jer bez duhovnosti nema prave duhovitosti i obrnuto. On je i romantičan, ali i veoma praktičan. Brižan je i jako vodi računa o meni i Nini. Pravi je džentlmen. Kada je tu, zaista je on taj koji se brine o nama dvema. To su za mene najbitniji znaci pažnje koje nijedan materijalni poklon ne može da nadomesti.

RUSKE DUŠE

Otvorio vam se i jedan novi krug: često gostujete u Rusiji i vrlo lepo pevate na ruskom. Kako vam se dogodila Rusija?
- Noćni vukovi, motociklistička grupa ruskih patriota, želeli su da za spektakl Ruska mašta, koji se dešavao u Sevastopolju na Krimu, specijalna gošća bude srpska pevačica. Tako su došli do mene, čuli šta i kako pevam i upravo su naše izvorne pesme bile presudne. Isprva mi je bilo čudno šta ću ja na predstavi koju organizuju bajkeri. Međutim, Ivan koji već godinama radi u Rusiji i tamo ima lepu karijeru, objasnio mi je da je u pitanju veliki spektakl koji uživo prenosi ruska nacionalna televizija i da je čast pojaviti se tamo. Pevala sam srpsku izvornu pesmu, ali i rusku nacionalnu pesmu "Čovek neustrašivog duha", koju sam izvodila sa horom Crnomorske mornarice. Tek tada sam shvatila veličinu tog događaja.

Zašto je ruska publika toliko naklonjena srpskim umetnicima?
- Zaista verujem da su srpski i ruski narod povezani nekom nevidljivom vezom. Ivan je veliki poštovalac ruske kulture i umetnosti. Kada se vratio sa svog prvog snimanja tamo, rekao mi je da je doživeo neverovatno iskustvo: prilazili su mu glumci i statisti i izvinjavali mu se u ime ruskog naroda što nas nisu podržali za vreme bombardovanja. Mislila sam da je zbog svoje naklonosti prema Rusiji malo ulepšao tu sliku za mene. Međutim, kada sam otišla na Krim, vojnici, mladići sa belim šapkama, članovi hora, prilazili su mi jedan po jedan i molili da im oprostimo što nam nisu pomogli kada je bilo najpotrebnije. Verujem da bih i ja bila lepo prihvaćena kada bih otišla tamo. Oni poštuju umetnike, što vidim po odnosu prema mom suprugu. Kad god ima nekoliko slobodnih dana u toku snimanja, obezbede mu da dođe u Srbiju i bude sa porodicom.

Uz vaš način života sve više se dodaje pridev "glamurozan". Da li živite glamurozno?
- Mislim da mediji stvaraju takvu sliku. Ivan i ja potičemo iz skromnih porodica i kroz život smo naučili da cenimo svoj, ali i tuđi uspeh. Živimo jednostavno, zadovoljni smo svojim poslovima i životima i mislim da to ljudi vide i osećaju. Nijedan uspeh se ne podrazumeva. Ono što postignemo, treba i da poštujemo.

TOMAŠEVIĆI U ČETIRI GLASA
Kako biste opisali svoje roditelje?

- Tata je bio vanserijski talentovan za pevanje, ali se nikada nije ostvario u toj ulozi. Zaista verujem da je mogao da postigne karijeru Zdravka Čolića da se ozbiljno bavio time. Bio je izuzetno lep i talentovan. Sad bi mama na to rekla: "Pa dobro, sine, i ja sam pevala u horu solo deonicu" (smeh). Mama je glavna medicinska sestra u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu, a tata elektrotehničar. Oboje su van muzike, dok smo brat i ja krenuli tim putem i uspešni smo u tome. Darko ima bend u Kragujevcu i odlično radi. Volela bih da sa njim snimim duet.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragana Udovičić)