Ljubav između velikog slikara i njegove supruge trajala je više od pola veka. Varala ga je neprekidno, ali i pratila u svemu što je radio. Katalonac i Ruskinja bili su par kakav danas ne postoji u umetnosti


Dok je Pablo Pikaso većinu žena koje su ga inspirisale voleo i odbacivao sa istom strašću, Salvador Dali ostaće upamćen samo po jednoj - Gali.
Obojica velikana modernog slikarstva 20. veka osetila su ludu naklonost prema slovenskim ženama. Pikaso je na slikama ovekovečio Doru Mar, umetnicu srpskog porekla Teodoru Marković, a Dali je na svojim platnima slikao Ruskinju Elenu Djakonovu, u svetu nadrealista poznatu kao Gala. Njihova ekscentrična ljubav trajala je preko 50 godina, a obeležile su je Galine brojne afere s raznim muškarcima i Dalijevo pristajanje na takav odnos.

HISTERIČNI MLADIĆ I RUSKINJA


Kada se Dali rodio 1904. u Figerasu, katalonskom gradu blizu severa Španije, Gala je imala 10 godina i živela je u carskoj Rusiji s majkom, očuhom, starijom braćom Vadimom i Nikolajem i mlađom sestrom Lidijom. Iako je rođena u Kazanju, studirala je u Moskvi prestižnu Bruhonenko akademiju za mlade dame i završila je sa zavidnim uspehom. Dobila je državnu dozvolu da drži časove po kućama. U 18. godini razbolela se od tuberkuloze i porodica je poslala Elenu Ivanovnu Djakonovu u švajcarski sanatorijum Klavadel. Tamo je upoznala Eugena Grindela, s kojim se sprijateljila. Grindel će tokom sledećih godina uzeti ime Pol Elijar i postati jedan od najpoznatijih pesnika nadrealističkog francuskog kruga. Oboje su istovremeno pušteni iz sanatorijuma 1914. On je otišao u rat, a Elena se vratila u Rusiju.

Posle Oktobarske revolucije 1917, poput mnogih "belih" Rusa, Djakonova beži u Pariz i iste godine se udaje za svog bolničkog druga, Pola Elijara. Uzima ime Gala, jedan od simbola grčke boginje Here, što je značilo i crnka, mrka. A Gala je bila upravo takva. Više od čiste lepote imala je harizmatično lice, tamnu kosu, vitko izvajano telo, pamet i - nezasiti libido.


Varala je Elijara 12 godina, od prvog do poslednjeg dana braka. Iako je s njim rodila svoje jedino dete, ćerku Sesil, nije se pokazala kao dobra majka. Zato je bila izvanredna ljubavnica mnogih nadrealista - pesnika Andrea Bretona i Luja Aragona, a sa slikarem Maksom Ernstom doživela je burnu aferu.


Onda je 1929. upoznala Salvadora Dalija. On je te godine stigao u Pariz sa slavnim španskim rediteljem Luisom Bunjuelom, kao koscenarista kultnog filma "Andaluzijski pas". Zajedno sa Bunjuelom, slikarem Reneom Magritom i njegovom ženom, Elijar, Gala i Dali proveli su leto u Kadakesu, blizu Kosta Brave, nadomak Barselone. Bila je to ljubav na prvi pogled. On još nije spavao sa ženom, iako je imao 25 godina. Netaknuti Katalonac i pohotna Ruskinja obeležiće svojom ljubavlju sledeću polovinu veka.

salvador-dali.jpg
Profimedija 

ZAJEDNIČKI POTPIS


Venčali su se dva puta: građanskim brakom 1934. i u katalonskoj Crkvi anđela 1958. Porodica Dali je do tada već prihvatila Galu, na koju su gledali kao na "Ruskinju i razvedenu ženu". Za to vreme ona nije bila samo Dalijeva muza i model, večiti izvor inspiracije, već i njegov menadžer, poslovna žena, umetnica, pisac i modna ikona. Uvek je bila uz svog muža. Čitala mu je sudbinu iz tarot karata, a tvrdo je pregovarala s galeristima o prodaji Dalijevih slika i uspevala da dobije najvišu cenu. Neprijatelji su je nazivali čudovištem željnim para, ženom opsednutom raskošnim i raskalašnim životom, iza koje hoda četa mladih žigola.


Za razliku od njih, Dali je obožavao svoju ženu, tepajući joj Galuška, po ruskom, i nazivajući je raznim izmišljenim imenima. Zbog svoje maslinaste kože nekad mu je bila Olivija, a Lioneta, lavica, kad se naljuti. Bila je njegova Gradiva, lik iz jednog romana posvećenom Frojdu, ona koja ide napred, njegova pobeda. Nebrojeno puta je naslikao Galu: nasmejanu, s jagnjetinom na ramenu kao vojnim epoletama, golu sekund pre buđenja, slomljenu Madonu, mirnu Galu koja otkriva dojku ili Galateu sa sferama... Više od 60 ulja na platnu i stotine crteža prikazuju ovu misterioznu ženu. Počeo je da potpisuje svoje radove sa "Gala Salvador Dali" jer joj je uvek govorio: "Najviše tvojom krvlju, Gala, ja slikam ove slike".


Dali se uvek igrao, uvek glumio svoj život, bio zabavan, ekscentričan, ponekad i šokantan. Mnogi kritičari smatraju da je on sam bio svoje najveće umetničko delo. Slavne uvoštene brkove pustio je u čast svog omiljenog slikara Dijega Velaskeza, što mu je predložila Gala. Ona je od početka prva razumela histeričan smeh mladića i njegov humor koji su svi smatrali teškim. Ali prepoznala je da jedino njegov genij može da joj pruži šansu da i ona sama postane mit.

profimedia0277253688.jpg
Profimedia 

SVOJA NA SVOME
Dali je 1969. kupio svojoj ženi katalonski zamak Pubol, koji je bio isključivo njeno vlasništvo. Muž je smeo da je posećuje samo ukoliko dobije njenu pismenu dozvolu. Gala se rukovodila principom američke književnice Virdžinije Vulf: "Žena može da bude kreativna samo ukoliko ima novac i svoju sobu". U Pibolu, u privatnosti sopstvenog prostora, rekonstruisala je sećanja iz ruske prošlosti slažući porodične fotografije, tekstove na ćirilici, dokumentovala je život sa Dalijem kroz knjige o nadrealizmu, odeću i sačuvane detalje. Sve je tamo - i njihov život u Americi za vreme Drugog svetskog rata, svetski džet-set, prijateljstvo sa Koko Šanel, fotografije s nadrealistima, trenuci odmora u kući u Portligatu.


Dali je pristajao na sve, samo da je ne izgubi. Zbog nje je polako gubio zdravlje, jer sedmicama nije dozvoljavala da se vide. Oboleo je od Parkinsonove bolesti, ona je postala senilna, još živahnija s muškarcima. Naterala ga je da potpiše nenaslikana platna kako bi vešti falsifikatori mogli da ih prodaju kao originale. Ipak, umrla je 1982, pre njega, i sahranjena u kripti Pibola. Iako je Dali tražio dva groba sa otvorom između, "kako bi se držali za ruke", nije se tako dogodilo.


Gala leži sama u Pibolu. Zamak je danas muzej, pun njenih ličnih stvari, od odeće do toaletnog stola. U ogromnom vrtu stoji velika figura slona koju je napravio Dali. Slikar je svoju muzu nadživeo sedam godina. Bio je samo senka onog nadrealističkog mađioničara. Lansirao je nekoliko svojih novih pratilja, od kojih će ostati upamćena disko zvezda Amanda Lir. Kreirao je i sopstveni parfem, sa čuvenim usnama na bočici. Umro je 1989. od srčane bolesti i sahranjen je u kripti svog muzeja u Figerasu.


Španski kralj Huan Karlos dodelio mu je titulu markiza Dali od Pubola. Dali nije želeo da ova titula bude nasledna. Gala i on nisu imali dece, a njegova markiza je otišla u legendu.

EKSUALNO SLOBODNI
Dali i Gala nisu bili pristalice konvencionalnog seksa. Takav je bio gotovo čitav nadrealistički pokret, kao i umetnička avangarda. Često su vodili ljubav u troje ili četvoro, sa Galinim bivšim mužem Polom Elijarom, kao i Elijarovom ženom Nuš. Dali je bio sklon i voajerizmu.


Sama Gala bila je seksualno aktivna do starosti. Dok je bila mlađa, lako je nalazila ljubavnike iz svih društvenih slojeva, a kako je imala para, nije se ustezala da plati zgodne mlade ljubavnike, koje su joj dovodili u zamak Pibol. Posedovala je i strast za kockanjem. Bila je Dalijev "demonski dominatriks".
Nadrealisti je nisu voleli. Andre Breton u njoj je video suparnicu koja uništava talente, a Bunjuel je želeo da je zadavi. Moderna kritika Galu smatra kulturnom, obrazovanom, sofisticiranom i elegantnom ženom koja je živela život kao iz knjiga. Njen doprinos nadrealizmu je veliki.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)