PREDSTVALJENE POŠTANSKE MARKE SA LIKOVIMA GLUMACA: Manda će sada stići gde za života nije mogao, a nama će ostati u srcu!

Na svetski Dan pozorišta u Ateljeu 212 predstavljene su poštanske marke sa likovima znamenitih glumaca - Milorada Mandića Mande, Nebojše Glogovca, Mire Stupice, Bate Živojinovića, Ljubiše Samardžića, Slobodana Aligrudića, Predraga Lakovića i Sonje Savić.

Takođe, predstvaljena je i marka povodom obeležavanja 100 godina od nastanka Udruženja dramskih umetnika.

Ovom prilikom okupile su se porodice slavnih umetnika, poput Mandine žene Anje Madić, a samo na jedan dan čak iz Pariza došla je unuka Mire Stupice sa sinom. Da oda počast kolegama i svojoj kumi Miri Stupici došla je i Branka Veselinović.

O svojim prijateljima sa puno sete i pijeteta govorili su Aljoša Vučković, Branka Petrić, Svetlana Bojković, Goran Jevtić, Milan Caci Mihailović, Vesna Čipčić i Milka Frušić. Oni su govorili o životu i radu glumaca, a na kraju im i posvetili pesmu i nekoliko ličnih sećanja.

"Manda je oduvek hteo da bude pilot, ali pošto je izrastao onoliko nije mogao da stane u avion. Bio je direktor pozorišta Boško Buha i sam je napravio i ime i prezime i nadimak "Manda", što je sada kao neki brend. Započeo je renoviranje pozorišta boreći se za dostojanstvo profesije i najmlađe publike. Bio je vlasnik nesvakidašnjeg, raskošnog, komičarskog dara. Isticao je da pozorište poslednja oaza misli, mesto da nome se stiču drogocena iskustva i razmenjuju osećanja. U televizijskom programu "S one strane duge" ulapšavao je ditinjstva generacijama devedesetih. Nije uspeo da se poslednji put pokloni publici jer je preminuo u sred predstave "Petar Pan", na sceni, mlad.
On će od danas zahvljujući svom liku na markicama moći napokon da stigne tamo gde je zamišljao i gde za života nije stigao. Bio je neverovatan čovek. Sad zamišljam kako će na toj markici da obilazi svet i da se pojavljuje na više mesta u isto vreme kao što je oduvek i hteo, a nama će da ostane tu u srcu. Meni ostaje samo da se nadam da će vrlo brzo dobiti pismo sa ovom markicom u kome će biti pozivnica za otvaranje renoviranog pozorišta Boško Buha", kazao je Goran Jevtić koji je na početku programa podestio na istoriju Udruženja dramskih umetnika.

Caci Mihailović govorio je o Predragu Pepiju Lakoviću i tom prilikom istakao kako je maetralno igrao male ljude sa margine, samotnjake, boeme...
"I sam je bio boem. Voleo je kafanu i ljude. "Bolji život" mu je doneo popularnost, ali se on nije dobro s njom snalazio. Zato je i poslednje dane proveo daleko od toga, u skromnoj kući kraj obale Tise, gorak zbog svega što nam se događalo. Na kraju su ga ti talasi Tise i prigrlili", kazao je Caci.

O jedinstvenosti Sonje Savić govorio je Miroslav Žužić.
"Imala je senzibilitet koji se lepio za filmsku traku. Bila je poslednja generacija glumaca koji su živeli i umrli za ideale. U Ljubljani su je zvali ikona pobune što se njoj dopadalo, mada se uvak nazivala članom pank generacije koja je govorila šta drugi misle, a ne smeju da kažu".

Vesna Čipćić posvetila je "Serenatu" Miloša Crnjanskog "svome Šudri".

Milka Frušić, drugarica Bate Živojinovića podsetila je na njegov veliki filmski opus, kao i ogromnu popularnost u Kini zbog uloge u "Valteru".

Branke Petrić govorila je o svojoj prijateljici Miri Stupici.
"Kolege su je proglasile najvećom glumicom 20. veka. Bila je energija koja preplavljuje, šarmanta, lepa, talanat koji se rađa jednom u sto godina. Evo sada će toliko da prođe možda se i rodi neko. Mira je bila najlucidnija i najpamtnija osoba koji sam znala, a njen osmeh ste mogli da prepoznate među hiljadama. Njen smeh dopirao je iz dubine njenog bića. Sve je bilo oko nje tako čulno i ljubavno, a opet lucidno. Mogla je biti akademik. Život ju je obasjao darovima, ali joj je to itekako naplatio. Sve što se dešavalo podnosila je sa velikim dostojanstvom", rekla je Branka i presetila se brojinih anegdota iz druženja i rada sa Mirom i Bojanom Stupicom i njihove velike ljubavi.

Svetlana Bojković govorila je Nebojši Glogovcu i na kraju mu posvetila pesmu "Ako" Radjarda Kiplinga.
"Emocije su bile njegova snaga i pokretač. Njima je punio dušu sebi i drugima. Voleo j eglumu jer tako mogao da bolje razume druge ljude i proživi nešto iz njihovog života. Bio je posvećenik, otvoren, neopterećen slavom. Bio je Hamlet, stariji od njega. Ako ste ga gledali kako glumi, sigurno ga nećete zaboraviti", rekla je Bojkovićeva.

Kurir.rs / M. C. / Foto: Sonja Spasić