DOKUMENTARAC NA PREMIJERI: Film Linija života Darka Bajića otvara Beldocs festival

Ovogodišnji, dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koje će biti održan od 8. do 15. maja u Beogradu u više bioskopskih dvorana, predstaviće više od 100 premijernih filmova iz celog sveta, u 14 različitih selekcija

Publika festivala pogledaće na otvaranju dokumentarac o životu i radu rediteljevog oca, akademskog slikara Miloša Bajića. Kroz njegovu ličnu i umetničku biografiju prelama se jedno od najbitnijih razdoblja 20. veka – period Drugog svetskog rata.

„Linija života“ je film o velikom umetniku i profesoru Milošu Bajiću, o surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora, o 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive, rade, stvaraju i oforme porodice, i o tome kako je glavni junak svojom maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji.

Pored autentičnih crteža nastalih u koncentracionom logoru Mauthauzen i slika nastalih tokom karijere Miloša Bajića, u filmu se vide i inserti iz filmova nastalih na super 8 filmskoj traci koji su snimali slikar i njegov sin Darko, danas profesor filmske režije na FDU u Beogradu i reditelj ovog filma.

Miloš Bajić je odveden u zloglasni nacistički logor Mauthauzen kao student prve godine likovne akademije. Igrom sudbine, doživeo je istu tragediju svog oca Trifuna, kojeg je 1917. mobilisala austrougarska vojska i odvela ga na ruski front.

Pošto je odbio da puca u ruske vojnike, zajedno sa zarobljenim Rusima našao se u logoru nadomak grada Mauthauzena, u istom onom logoru u koji je Miloš Bajić dospeo tri decenije kasnije.

Miloš se u logoru našao zajedno sa zatočenicima iz cele Evrope. Iz neposredne blizine svedočeći dramama zatvorenika i logorskim strahotama, počeo je da beleži dokaze na najbolji način na koji je umeo – crtežima. Scene užasa koje mu nisu dale mira pretočio je u likovnu ekspresiju.

Crteže je krio u praznoj boci protivpožarnog aparata. U maju 1945. kada su saveznici oslobodili logor, Bajić se sa oko 150 crteža vratio u Beograd gde je

nastavio studije na likovnoj akademiji. Serija crteža Mauthauzen ostala je ne samo kao individualno svedočanstvo o mukama zatvorenika i zločinima nad njima, već i kao dokaz koji je iskorišćen na suđenju odbeglim nacistima mnogo godina kasnije.

Ovogodišnji, dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koje će biti održan od 8. do 15. maja u Beogradu u više bioskopskih dvorana, predstaviće više od 100 premijernih filmova iz celog sveta, u 14 različitih selekcija.

Pored domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića.