Rediteljka i voditeljka i autor emisije "Kulturni nokaut" Maja Uzelac preživljava najteže trenutke u svom životu ostavši bez supruga Miroslava Ničića koji je preminuo 13. aprila posle duge i teške bolesti.

Maja je od svog supruga oprostila na Fejsbuku, ali i zahvalila svima koji su bili uz njih sve teške dane.

"Hvala svima koji su se igrali sa našom decom kad se Miki razboleo, a ja sedela po bolničkim sobama, na internetima i u doktorskim ordinacijama.

Iako su neke njihova deca čekala kod kuće; iako su neki od njih inače izbegavali decu, jer nisu mogli da imaju svoju i patili su zbog toga.

Hvala onima koji su ih zasipali slonovima i dobrim vilama; onima koji su nam kuvali i donosili torte. Iako neki od njih nisu imali posao ni ušteđevinu, iako neki nisu imali vremena ili snage. Svima koji su dali krv i dali trombocite, iako su se neki plašili igle. Svima koji su želeli to da urade, ali drugi su dali dovoljno pre njih.

Hvala svima koji su odlagali svoje sastanke da bi sa mnom pričali o lošim filmovima i o ludačkim cipelama, da ne bih mislila samo misli iz pakla. Svima koji su nas vodili na izlete i zvali na mora i na planine. Hvala svima koji su nudili svoje mesečne plate, rešavali sumanute tehnikalije i preskakali birokratske crne rupe u moje ime. Svima koji su nas zvali da radimo zajedno.

Svima koji su nas povezali sa svojima i predstavili kao svoje.

Svim onim doktorima koji su mogli da nas gledaju kao pacijenta i rodbinu koja dosađuje, ali su nas gledali kao ljude kojima je stalo. Hvala svima koji su se sa mnom tresli oko svake krvne slike, guglali svaki test i sad, zajedno sa mnom, mogu da upišu hematologiju. Hvala i onima koji su mislili da sve to nije dovoljno, i zbog toga se iscimali, kupovali avio-karte i uplaćivali osiguranja, pokušavali nešto za njega sa svoje strane.

Hvala onima koji su nas primali po stranim gradovima i svađali se sa nama oko organske hrane. Hvala onima koji su se posle toga mirili i grlili. Hvala svima koji su tri i po godine živeli sa nama ovako. I voleli nas sve više, umesto da nas sve više izbegavaju.

Hvala onima koji su plakali sa nama pre sedam dana. I onima koji su izigravali klovnove da me nasmeju. Hvala onima koje je bolelo što on više nije tu, i onima koje je bolelo zato što nas, koji smo ostali, boli.

Bio je nežan-talentovan-blesav-problematičan-čaroban-zajeban-ekološki aktivan-biljakama okrenut-kuvanjem inspirisan-umetnik-strastven-esktreman-opterećen-posvećen-dečak-ideolog-muž-sin-brat-tata-veseo-tužan-zabavan-težak-lep-dobar-pametan. I moj.

Bio je čovek koji mi je ostavio svoju poslednju rečenicu: Nemoj samo ti sad da se smoriš. (+"cin-cin" - tako smo se kucali burmama).

Bio je takav čovek koji je - u tri različite zemlje, u pet bolnica - napisao, iskomponovao, producirao i otpevao svojoj porodici album od 12 pesama. Toliko je hteo da bude sa nama, i toliko je uradio da nam bude lakše.

Svirao je sint od metar dužine u bečkoj bolničkoj sobi. Drao se upola glasa u Tel Avivu i u sterilnom bloku VMA, prikačen za infuzije i citostatike.

Kurir.rs/Foto Printscreen/Facebook