DRAGANA KOSJERINA OTKRIVA: Želim da zasnujem porodicu!

Ova devojka je pravo prirodno bogatstvo Javnog servisa. Retko se susreće neko ko se ne oslanja samo na ono što je dobio rođenjem, već velikim radom i zalaganjem ide napred, na naše veliko zadovoljstvo

OKUPLJANJE PORODICE
Postoje li uskršnji rituali za koje ste vezani?
- Trudim se da odvojim deo vremena i nastavim tradiciju koja se u mojoj porodici uvek poštovala i negovala na pravi način. Moja starija sestra Aleksandra i ja smo još kao male naučile, uz mamu i baku, da farbamo jaja. To radimo na starinski, nama najdraži način - bojimo ih u lukovini. Tako dobiju onu finu crvenkastu boju, a zdrava su i ako puknu. Šaramo ih biljčicama koje smo sakupile u nekom parku, umotamo u ženske čarape i radujemo se kako su ispala.

Rođeni ste u Sarajevu pre 32 godine. Da li su vam svi iz porodice danas u Beogradu?
- Da, svi smo ovde. Roditelji mi nisu zajedno već dugo, ali smo sestra i ja zadržale fini odnos i s tatom i s mamom, koji negujemo. To nas nije udaljilo, naprotiv. Niko od mojih ne bavi se ovim čime se ja bavim. Vreme sa porodicom mi je zaista pravi odmor.

Pomenuli ste tradiciju. Da li ste u tom duhu i vaspitani?
- Ne, u pitanju je fini balans u kome nam je ostavljana sloboda da se razvijamo u skladu sa svojim senzibilitetom, ali su nam utkali neke stvari. Ne bih rekla da je to opterećujuća tradicija i nasleđe koje nas blokira i predstavlja teret, već elementi naše kulture koji su bili povod da se porodica okupi. To je ostalo kod mene i sestre, a vidim da ona to prenosi i na svoju decu. Verovatno ću tako i ja jednog dana.

ZASLUŽENI KOMPLIMENTI
Kako ste došli na Sport klub?
- Spletom okolnosti. Neko vreme bavila sam se modelingom, snimala reklame i muzičke spotove. Na jednom od tih snimanja sam upoznala producenta Savu Jovanovića, koji se kasnije zaposlio na Sport klubu i ponudio mi da radim kao voditelj. Beskrajno sam mu zahvalna, kao i celom kolektivu, jer sam mogla nesmetano da se razvijam i stičem samopouzdanje. Imala sam šta i da naučim od vrsnih kolega. Tamo sam se izgradila. Posle četiri godine dobila sam poziv sa RTS, od Dejana Gligorijevića, koji je bio urednik zabavnog programa.

Koliko vam je prijao dolazak u Javni servis?
- To je za mene bila velika promena, dobra za moju karijeru. Ipak, imala sam momente kada sam se, uslovno rečeno, i pokajala. Kolektiv u Sport klubu retko se nalazi, i tako nešto u velikom sistemu mislim da nikada neću više naći. Za mene je bilo nužno da napustim Sport klub zbog profesionalnog napretka. Danas mi je drago što sam to uradila jer sam našla put i na RTS. Naravno, doneo mi je i saradnju sa ljudima koji mi možda po senzibilitetu ne odgovaraju, ali sam naučila da odvojim posao i emocije.

Veoma ste samouverena voditeljka. Dobijate li komplimente od kolega?
- Počela sam da dobijam. Godinama sam čeznula da neko prepozna moje zalaganje i pristup poslu. Kada ste novi, često i najmlađi, pa još i vaš uspeh prišivaju izgledu, čekala sam godinama da neko primeti da - radim. Dočekala sam to i srećna sam. Konačno sam od ljudi u čiji stav verujem, kao što sam verovala i u njihove kritike, dobila komplimente i srce mi je puno. Posle prve večeri Beovizije mnogo ljudi me je zvalo da mi kaže kako je bilo zaista dobro.

Šta dalje? Razmišljate li o autorskoj emisiji?
- U meni sazreva želja da se profilišem. Radeći različite formate, dobila sam samopouzdanje. Verujem da mi je ostalo nekoliko godina dok ne otvorim rokovnik i kažem sebi da ću raditi emisiju iza koje stojim kao autor. U ovom trenutku je za to još rano. Svako ko je uleteo u takav izazov pre nego što je sazreo, izgoreo je. Ne bih volela da se to meni dogodi.

LJUBAV I LEPOTA
Kakve ljude volite u svojoj okolini?
- Volim iskrene ljude i nemam baš širok krug prijatelja. Društvo mi je probrano, a kako sam već duže vreme u vezi sa Bojanom, deo njegovog društva postao je i moj. Oboje smo okruženi vrednim, iskrenim ljudima, posvećenim svom razvoju. Nisu ogorčeni, zluradi. Uglavnom su mi žene prijateljice. Tako su mudre, vredne i svaka je sebi izborila prostor. Cenim one koji su sami pravili korake da bi došli na mesto gde su želeli da budu.

Imate li želju da zasnujete porodicu?
- Pa da, prirodno se nameće. U skladu sa mojim godinama, to su očekivani i priželjkivani događaji. Upoznala sam nekoga ko mi odgovara u svemu, o tome razmišljamo i razgovaramo. Vidim da u bliskoj budućnosti sve ide u tom pravcu.

Baš lepo. Kako biste opisali svog dečka, stomatologa Bojana Perduva?
- Bojan je momak u svemu na mestu. Moram da dam kratak odgovor. U suprotnom, kada bih počela da govorim, ne bih umela da stanem (smeh).

Veoma ste lepi. Kako održavate izgled?
- Kako godine idu, ono što se nekada podrazumevalo sada mora da se održava. Čim malo zapustim treninge ili više jedem, odmah se vidi. Disciplinovanija sam nego što sam bila, šminka me ubija, tako da kožu mnogo više negujem uz pomoć pravih ljudi. I moram dovoljno da spavam. S obzirom na to da radim jutarnji program, nedostatak sna na mene loše utiče, sva sreća što posle mogu da se odmorim. Ne znam kako moje koleginice sa decom to uspevaju. Za mene je najbolji oblik lepote kad vidite čistu, urednu ženu, sa zdravom kosom i kožom. Fascinirana sam lepim nenašminkanim devojkama. Neverovatno je koliko su devojke počele da nose "ful" šminku usred dana, onakvu kakvu ja nosim za festivalske emisije. Kad god mogu - bez šminke sam!

Kakvi ste kad se naljutite?
- Veoma, veoma oštra. Majka mi je još kao tinejdžerki govorila: "Jao, Gago, ti i taj tvoj oštri jezik!" Ali mene to tako brzo prođe! Nikada mi nije problem da, ukoliko pogrešim, uputim izvinjenje!

SVE SMO DELILE S RODITELJIMA
Koliko ste bliski i otvoreni s porodicom kada se pojave neke teškoće?
- Život nam je prosto bio takav od mog ranog detinjstva. Zbog nekih nametnutih promena, kao što je mesto boravka, napuštanje doma, odlaska u drugu državu, bili smo usmereni jedni na druge. Još kao male imale smo niz stresnih situacija koje smo delile s roditeljima. Ta bliskost se nastavljala svakim novim izazovom. Nikada nisam bila od onih devojaka koje nešto taje od mame. Neke teme su nju i šokirale, nalazile je nespremnu, ali je cenila što sam iskrena. Bilo mi je normalno da mami kažem kad se zaljubim, kada me boli srce, kada imam nedoumicu s partnerom ili prijateljima. To deljenje lepih stvari i problema kod nas je prirodno. Ne živimo zajedno, ali se svakodnevno čujemo, razmenimo po deset poruka i u konstantnoj smo komunikaciji.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragan Kadić)