ŠOK INTERVJU NELETA KARAJLIĆA! Bez dlake na jeziku o karijeri, bivšim prijateljima, Emiru Kusturici, a onda ZAGRMEO: EVO MENE, EVO VAS, RAT ŠUNDU I KIČU!

Nele Karajlić, nekadašnji frontmen legendarne sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“, otkrio je zbog čega se nikada nije pokajao što se bavi rokenrolom, u kakvim je sada odnosima sa Emirom Kusturicom, ali i šta će prvo da kaže Novaku Đokoviću kada ga sretne.

- Ima nade, naravno, pitanje je samo ko ga i kako svira, a ima napretek ljudi koji slušaju rok, samo što su sklonjeni u stranu od najezde kiča i neukusa koji vladaju celom planetom. Ljudski rod je, izgleda, sklon tom neukusu, koji ga više interesuje nego pravi kvalitet, ali uvek ima i uvek će biti dovoljno onih koji drže rok muziku živom. Da parafraziram kneza Miloša na pozivu za drugi srpski ustanak: „Evo mene, evo vas, rat šundu i kiču!“.

Osim muzici posvećeni ste i pisanju romana. Šta se na Balkanu više isplati?

- Sve što radim činim iz srca, a ne zato što mi se isplati. Kad bih radio nešto zbog para, to sigurno ne bi bila umetnost, koja se u našim krajevima stalno bori za goli život, ali uvek nekako i preživi. Kod nas je umetnost uvek žilava i ne mogu da zamislim šta bi se desilo kada bismo i uložili koji dinar u nju. Da želim da zaradim više od ovoga što imam, otišao bih u politiku jer tu nema greške!

Da li ste ikada poželeli da se bavite drugom vrstom muzike, koja je isplativija?

- Radim ono što osećam i nikada ne razmišljam o tome da li će neka pesma postati hit ili ne. Moja cela karijera to jasno pokazuje, a pesme „Zenica bluz“ i „Ženi nam se Vukota“, koje su dva najveća hita u istoriji „Zabranjenog pušenja“, jedva su ušle na albume na kojima su se pojavile. Tako je i sad jer kada pišem novu pesmu, ne interesuje me u kojem žanru će da bude, ni da li će proći kod publike. Volim da se igram žanrovima, pogotovo onim koji stoje u potpunoj suprotnosti sa mojim stilom. Kada budete videli sledeći spot, koji će uskoro izaći, biće vam sve jasno.

Kao frontmen grupe „Zabranjeno pušenje“ pevali ste o gej vezama. Da li podržavate gej brakove?

- „Zabranjeno pušenje“ je jedna od retkih grupa koja je u svome repertoaru imala pesmu sa gej tematikom, jer je to bilo vreme kada se ta karakteristika, na listi Svetske zdravstvene organizacije, obeležavala kao bolest. Homoseksualnost to, naravno, nije i situacija se potpuno promenila. Međutim, homoseksualci sada toliko agresivno potenciraju svoje seksualno opredeljenje da su izgubili moje simpatije, što je slučaj i sa svim stvarima koje prave previše buke. Na gejevima je da se bore za svoja prava, a na državnim organima je da odrede koliko ta prava mogu daleko da idu, ali i da li slična prava mogu dobiti i oni koji nisu gej.

Ko su danas idoli mladim ljudima? Kakav je vaš stav o rijaliti zvezdama?
- Televizije prikazuju ono što narod hoće i to je karakteristika kapitalizma. U komunizmu je bilo suprotno. Televizije su puštale ono što narod treba da gleda, a zato je i program bio kvalitetniji. Logično je da gomila ne može da ima isti istančani ukus koji ima urednik s fakultetskom diplomom, ali je i logično da vlasnici televizija (posredno) žive od mase, a ne od urednika. Rijaliti programe ne gledam, ali ih uvažavam kao fenomen. Ljudi jednostavno vole da gledaju kako se neko svađa, psuje, udara... To je i tema moje nove pesme koja će se pojaviti na jesen, a koja se zove „Volim da čitam novine! (kad nekoga srokaju il' kad neko pogine).

Koliko puta ste u životu napravili kompromis i da li vas je to nekada skupo koštalo?

- Kompromis je neminovnost na koju kad-tad naletite, a ja sam ih celi život pravio pošto oni služe da razdvojite bitno od nebitnog i da u tom razdvajanju nastavite put ka cilju. Kada god vam kompromis skrati taj put, isplatio se. Ima jedna rečenica u knjizi „Jadnici“ Viktora Igoa, a koja glasi: „Čovek pravi kompromis čim se pojavi na zemlji. Bog mu pokaže život i smrt, a čovek pristane.

Da li se nešto promenilo u vašem odnosu sa Sejom Seksonom, koji je bio jedan od osnivača vaše grupe?

- Ne. I dalje nema ni slike ni tona.

Jeste li se pomirili sa Emirom Kusturicom?

- Ne znam... valjda.

S kojim ste muzičarima ostali u dobrim odnosima?

- Uglavnom sa svima. Od starije garde, sa Borom Čorbom, Bajagom, Đuletom, a u dobrim odnosima sam i sa momcima iz „Beogradskog sindikata“... Cenim svakoga ko je ostavio traga u ovom našem žilavom esnafu. Poštujem i one čija mi se muzika i ne sviđa jer znam kakva je muka napraviti pesmu, a zatim je, putujući od nemila do nedraga, i promovisati.

Kurir.rs/Vip/Foto Kurir