ZBOGOM, HRABRA ŽENO! Vest o odlasku Borke Pavićević potresla je mnoge koji se od nje opraštaju s tugom i rečima punim pijeteta!
Treba puno voleti i biti prijatelj da bi se stvarala pozorišta, reči su velike dramaturškinje Borke Pavićević, koja je preminula u noći između subote i nedelje u 72. godini.
Pavićevićeva, rođena 1947. godine u Kotoru, biće upamćena kao osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), mirovna aktivistkinja, kulturna radnica i kolumnistkinja.
U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je deset godina, a u Bitefu 20 godina. Bila je dramaturg i u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu...
Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj pivari, a bila je i učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar). Bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, a smenjena je 1993. godine zbog političkog i javnog delovanja. Bila je učesnica civilnog pokreta otpora (1991) i članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.
Odlazak Borke Pavićević s velikom tugom primili su mnogi iz sveta kulture duž celog regiona. Svetozar Cvetković, pišući o njoj, kazao je:
"Jedna Borka! Istorija pozorišta Ateljea 212 sa njenim imenom kao poslednjim delom zaštitnog znaka Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Danilo Kiš, Borislav Mihajlović Mihiz, Muci Draškić... odlaze u naše sećanje na te divne ljude i ovu hrabru ženu!"
Pavićevićeva je od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji s jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu. Upravo o njenoj hrabrosti i energiji govorila je i Mirjana Karanović.
"Hvala ti na svemu. Nedostajaćeš svima zauvek. Čak i onima koji te nisu voleli. Bila sam sigurna da ćeš živeti zauvek. Tolika je bila tvoja energija! Bila si veća od života!"
Borka je bila dobitnica nagrade fondacije Hirošima za mir i kulturu 2004; nagrade Ruts Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade "Osvajanje slobode" fonda "Maja Maršićević Tasić" 2005. godine, kao i nosilac francuskog Ordena legije časti od 2002. godine.
Odlaskom velike dramaturškinje zatvara se krug u kome su bili Jovan Ćirilov i Mira Trailović, o kojima je Borka često i pisala u svojim kolumnama. Njenim radom i upornim zalaganjem, kako je uvek isticala, želela je, pre svega, da umetnike poveže mirom, zato je i u CZKD ugostila festival "Mirdita, dobar dan" sa idejom predstavljanja aktuelne kosovske kulturne scene u Beogradu, a koji je konačno i doveo albanske mlade umetnike u Beograd i dao im glas.
Beogradski krug, čiji je Borka Pavićević bila koosnivač, 1992. godine okupio je beogradske intelektualce koji su otvoreno govorili protiv militarističke politike u Srbiji, ali i etnonacionalizma, populizma, ratnih zločina i etničkog čišćenja na teritoriji bivše Jugoslavije. Čitav region pamtiće je kao intelektualku koja je rekla "ne" nacionalizmu devedesetih i po borbi za otvaranje granica kroz umetnost i aktivizam.
Datum i vreme kremacije i komemoracije u CZKD biće naknadno objavljeni.
"Malo je reći da će nam nedostajati. Ogromna zjapeća praznina koju nema ko da popuni. Tužan sam jako."
Hana Selimović
"Noćas su na festivalu "Odakle zovem" Varja Đukić i Zlatko Paković sa posebnom ljubavlju i nežnošću pričali o Borki Pavićević i CZKD. Rastali smo se i po dolasku u sobu me je dočekala ova vest. Mislim o tome kako je čudno i lepo, da je i u odlasku bila tu, da neki mladi ljudi čuju o njenoj visprenosti, pameti, hrabrosti i šeretluku. Doviđenja, Borka."
Robert Čoban
"Divna, pametna, kada treba glasna i jasna - Borka! Puno će nedostajati ovom društvu koje ima malo ljudi kakva je ona bila!"
"Bitef zahvaljuje dragoj Borki, saborkinji Bitefa, koja je bila njegov deo od prvog dana sve do danas. Uvek je bila uz nas, a zajedno sa Mirom i Jovanom bila je srce i duša Bitefa verujući da "treba puno voleti da bi se stvaralo pozorište".
Sama Borka celog se života, a posebno sada kada je to, u doba opšteg revizionizma, najpotrebnije, borila upravo za "kulturu sećanja"... Borka je volela jun, miris cvetanja lipa, "slobodu kretanja u letnjoj garderobi", te "vitke i smele pokrete", miris junske, revolucionarne 1968... Svoj poslednji jun Borka Pavićević je proživela do kraja, do njegovog poslednjeg dana. Proživela je svoj poslednji jun kao i ceo svoj život, punim plućima, u slavu lepote, istine i pravde. Neka joj je večna slava!"
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Dragana Udovičić
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!