Ena Begović, jedna od najvećih i najlepših glumica na ovim prostorima, poginula je u saobraćajnoj nesreći pre 19 godina. Enu je obožavala Jugoslavija, a da je živa danas bi imala 59. godina.

Njena sestra, takođe glumica, Mia Begović govorila je o svom sećanju na neprežaljenu sestru, uspomenama, ali i teškoj porodičnoj drami, koja je prati otkako je Ena otišla.

Najbolje prijateljice

- Kako vreme polako prolazi, sve mi više nedostaje. Više boli. Jednostavno svake godine mi je sve teže. Ljudi govore da vreme leči rane. To nije istina. Kažu vam to samo da bi vam dali neku utehu. I to je strašna rečenica za sve ljude koji su doživeli jednu ovakvu tragediju... - kaže Begović.


Jednom ste rekli da ste bile vrlo povezane.

- Sestre su povezane posebno. Kod nas je bila baš specifična situacija jer smo vrlo rano otišle od kuće. Ena je bila maturantkinja, a ja prvi razred srednje škole u Dubrovniku. Nisam se odvajala od starije sestre. Brinula je o meni. Imala sam osećaj da je ponekad prebrižna. Kao roditelj. Imala je potrebu biti mi i majka i otac i starija sestra.


Koje vas danas uspomene vežu za sestru?

- Danas kad pričam o njoj osećam ogromnu ljubav. Taj deo mog srca niko nije kasnije popunio. Imam dete koje volim, naravo, ali to su neuporedive ljubavi. Njeno mjesto niko nikad neće zauzeti.

Iza Ene ostala je ćerka Lana, koja je u trenutku nesreće imala tek mesec.

- Da. Užasno se osećam kad na to pomislim. Lana je danas jedno ptiče koje raste u prekrasnu mladu damu. Sjajna je studentkinja, prava je dama, dosledna svoje mame. Jako sam ponosna na nju.


Šta vas najviše podseća na Enu?

- Kupim ružice nežno roze boje. Dođem kući i pitam se kako to kad ja više volim ljubičaste. Ona je ustvari volela roze. To su neki detalji koji me podsvesno podseća na nju. Čitam knjigu i imam potrebu da joj je prepričam. Teško mi je bez nje.

Priznajete li da Vas ljudi i danas nakon 19 godina povezuju sa Enom.

- Kako da ne. U Tuzli sam bila nedavno. Ljudi su mi prilazili i pominjali je. Tako je gde god odem, svakodnevno. Mnogi su je se setili na njen rođendan. To pokazuje kolika je bila veličina i šta je drugima značila.

Igrale zajedno

Vaše monodrame posvećene su upravo Eni. Spremate i doktorat o njoj?

- Njena briljantna karijera tema je mog doktorata na Filozofskom fakultetu koju još uvek pišem. Ena je pre svega bila čovek i zato je briljantno mogla odigrati svoje uloge. Bila je senzibilna, vrlo talentovana. Imale smo različit glumački izražaj. Igrale smo skupa. I u dramama. Osećala sam njenu podršku.

Je li istina da se Ena plašila automobila?

- Da! Automobili su bili njen najveći strah. Kao da je celi život predosećala tragediju. Svaki put obuzimala bi je nelagoda kad bi sela u vozilo. To je strašno.

Godinama nisam plakala...

- Ja godinama nisam mogla plakati, a sad ne mogu prestati. Nakupilo se. Nas dve bi danas uživale u našoj deci. U stvari, mi bi baštinile svoj posao, trud i rad. Vidim nas kako sedimo, gledamo u život, decu, ljude, karijere... - govori Mia.

Kurir.rs/Avaz/Foto Printscreen