TANJA RAĐENOVIĆ ZA LENU: Uvek budite sebi na prvom mestu

Njenom glasu se veruje. Često je u centru pažnje zbog svog izgleda, ali njeni uzori lepote nalaze se među članovima porodice. Trenutno boravi u Budvi, gde je kupila i vodi mali hotel, a ovo leto je bilo posebno za nju - proslavila je 16. rođendan svoje starije ćerke

Više od dve decenije rada u informativi jedne televizije dostojno je poštovanja u ovom turbulentnom vremenu. Kako ste uspeli da ostanete i opstanete?
- Oduvek sam volela da se čujem, budem jasna, glasna, precizna, na pozornici, pod svetlima reflektora. Još u prvom razredu sam s mojim drugom Mišom glumila u seriji, a tokom školovanja sam na priredbama bila konferansije. Prve novinarske korake pravila sam u školskim listovima i uživala u prilikama da pravim intervjue sa idolima moje mladosti. I danas uživam u trenucima koji su nepredviđeni, iznenadni, puni adrenalina, a informativni program je po prirodi stvari pun takvih trenutaka.

LJUBAV SE BIRA

U kakvoj ste porodici odrasli? Da li su vas roditelji podržavali u životnim odlukama?
- Odrasla sam u srećnoj zdravoj porodici i okruženju koje nije sputavalo. Brat i ja rasli smo i stasavali podržani od roditelja u svakom smislu. Osnovno što sam naučila i danas primenjujem u vaspitavanju svoje dece, to je sloboda izbora, ali - ograničenog izbora. Verujem da previše mogućnosti stvara konfuziju.

Šta za vas znači porodica u širem smislu, bliža i dalja rodbina? Da li ih posećujete, viđate li se, za koga ste posebno vezani?
- Srećna sam i okružena porodicom i prijateljima. Naši odnosi nisu opterećeni moranjem i insistiranjem. Bliski smo, a dovoljno udaljeni da se jedni drugima ne mešamo u život. Viđamo se i podržavamo koliko obaveze i savremeni brzi ritam života dozvoljava. Moje ćerke imaju divne baku i deku i ujaka, koji ih vole, maze i paze. Nisam ih nikad terala da nekoga vole ili im na bilo koji način nametala bliskost. Težila sam tome da same biraju ko im i koliko prija, bez interesa ili foliranja. Nadam se da će i kasnije u životu na taj način lakše birati svoje okruženje. Jedino na čemu insistiram je pristojnost i kućno vaspitanje u svakom trenutku. Ljubav ili bilo koja emocija je samo i isključivo na njima.

Da li ste žrtvovali nešto, neki deo sebe, da bi porodica savršeno funkcionisala?
- Sigurno da jesam, kao i svi. Ali ono što dobijam zauzvrat je mnogo vrednije.

SLATKIH ŠESNAEST

Vaša starija ćerka Teodora upravo je proslavila 16. rođendan, na moru, u divnom ambijentu. Kako ste se pripremali za ovaj događaj i kako je izgledalo slavlje?
- "Slatkih šesnaest" su taman divne godine da mama i tata više ne budu pozvani na žurku. Doručkovali smo bakinu tortu s malinama, pili kafu zajedno, smejali se i slikali. Proveli smo dan s društvom na brodu i zajedničkom ručku, a posle su devojke proslavu nastavile u jednom budvanskom restoranu bez nas.

Između Teodore i Anđele razlika je dve godine. Kako ih vaspitavate u ovim osetljivim godinama? Na šta posebno vi i suprug obraćate pažnju?
- Želimo da zadrže sve one osobine koje i sad imaju. Želimo im da budu samosvesne, sigurne, voljene i ostvarene, da otkriju svoju meru sreće i da je dostignu.

Kako kao majka i supruga vodite brigu o sopstvenom zdravlju i zdravlju ukućana? Da li je bilo nekih težih situacija?
- Dečje bolesti smo bezbolno prošli, ili su sad već velike pa sam zaboravila koliko su možda neki momenti bili traumatični. Vodimo zdrav život, volimo da priuštimo sebi i neka zadovoljstva, sitnija i krupnija, ali zdravlje je na prvom mestu. Brinem o svom zdravlju tako što ga redovno kontrolišem, a i svoje ćerke sam naučila da se duh i telo neguju i paze. Lekarske kontrole redovno obavljam jer smatram da je to stvar opšte kulture i svesti. Uradim jedan sistematski pregled godišnje, kao i obavezne kontrole kod ginekologa i zubara. To su naučile i usvojile i moje ćerke.

HOTEL NA OBALI
U profesionalnom smislu uvek ste bili na nivou. A onda je došao trenutak da se posvetite nečem novom, i otvorili ste mali hotel na Crnogorskom primorju. To je bio vaš san. I, kako izgleda voditi hotel?
- Stresno, uzbudljivo, nepoznato. Nisam pristalica "šljaštećeg luksuza", pa smo se potrudili da hotel nepretenciozno uredimo i razvijemo lepezu usluga koja prija a ne opterećuje. Volela bih da za nekoliko godina naš hotel radi na stabilnim osnovama i da nam se gosti, kad jednom dođu, ponovo vrate. Vodili smo se idejom gde bismo i kako mi uživali da provedemo godišnji odmor koji bismo voleli da ponovimo. Našim gostima organizujemo kompletan boravak u skladu s njihovim željama i potrebama.

Šta vam je u tom poslu najzanimljivije, najinspirativnije?
- Iskrena da budem, još uvek nosim prilično ružičaste naočare i želela bih da uradimo dosta toga drugačije. Naravno da se lepo snalazim u vodama marketinga i medija, ali znate, kako se kaže - Sto ljudi, sto ćudi. Svakom udovoljiti je nemoguće, ali svakako pokušavamo da podignemo standarde.

Poznato je da volite putovanja. Hoćete li uz novi posao moći to sebi da priuštite?
- Za nekoliko godina, nadam se, Petar i ja počećemo da ispunjavamo našu listu "za penziju". Zasad ćemo često zbog posla, ali i uživanja, biti na relaciji Beograd-Budva.

Šta za vas znači lepo izgledati? Imate li neki uzor?
- Moja mama, tetka i suprugova tetka su žene koje su mi uzori kako se negovati spolja i iznutra. Treba priuštiti taj luksuz da ste sebi na prvom mestu. Godine i fizički izgled u tom smislu uopšte ne treba uzimati u obzir.

BRAK ČINE I PADOVI
Uvek se ističe vaš skladan brak sa suprugom Petrom. To je ljubav iz tinejdžerskih dana. Koje su to velike i male stvari koje brak čine dugotrajnim, stabilnim i srećnim?
- U braku, kao i u bilo kojoj vrsti veze, po meni je presudno poštovanje i podrška. Brak čine i padovi i usponi. Namerno prvo kažem - padovi. Tek kad pipnete dno, možete da se odbacite na površinu i realnije sagledate i shvatite koliko ste nagrađeni i blagosloveni onim što imate. Nažalost, u postavljanju ogromnih ciljeva i zamišljanju velikih želja pre možete izgubiti oslonac nego naći podršku i osnov za njihovo dostizanje i ostvarivanje. Radim na sebi i na našem odnosu. Teška sam ja njemu ponekad. Težak je ponekad i on meni. Sve između tog "ponekad" je lepo. To je ljubav.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragan Kadić)