ŽARKO RADAKOVIĆ, PREVODILAC OVOGODIŠNJEG NOBELOVCA: Handkea kritikuju oni što nisu ništa njegovo pročitali!

Pisac i prevodilac Žarko Radaković, koji živi i radi u Nemačkoj, preveo je dosad 27 dela Petera Handkea, a povodom Nobelove nagrade za Kurir kaže da to vidi kao pobedu nakon duge bitke za književnost.

Američki Pen, političari s Kosova, iz Bosne, Albanije osporavaju njegovu Nobelovu nagradu. Šta vi mislite o tome?

- Reakcije su očekivane. One su nastavak prekinutih polemika vođenih o Handkeovim tekstovima o Srbiji, Tribunalu, Miloševiću, NATO intervenciji... Nema tu ničeg novog. Možda su sada akteri i diskutanti promenjeni, jer je nastavak usledio posle 20 godina.

Mislim da tu ima i nestručnosti u čitanju tekstova ovog pisca. Da bi se shvatilo sve šta je on uradio u životu, mora se dobro poznavati njegov opus. Nažalost, mnogi diskutanti nisu čitali temeljno. Mnogi nisu čitali ni pojedinačne knjige Handkea, a kamoli sve što je napisao. Oslanjali su se na ono dobijeno iz druge, treće, pa i četvrte ruke. Dakle, reakcije na Handkea su pre odraz želje da pisac piše onako kako „ja hoću“. Dakle, unapred se odbacuje ono što „meni ne odgovara“. A u umetnosti ne postoji nikakva podrška nekome, pa ni u Handkeovoj književnosti!

Šta je ono što Handkea čini nobelovcem?

- Nema sumnje da se u Handkeovom slučaju radi o jednom od najvećih pisaca današnjice. Bili su to svojevremeno i Vladimir Nabokov, Džems Džojs i Horhe Luis Borhes. Ali dok ovima Nobelova nagrada nije bila dodeljena, Handkeu, eto, jeste. Na jednoj strani je to pisac koji nikada ne pravi kompromise, nikada ne prihvata stanje stvari, nije funkcioner u opšteprihvaćenom sistemu, uvek je „otporaš“, pogotovo kada se radio o činjenicama koje su postale izlizani diskurs, pogotovo ako su neproverene - i to su kvaliteti koji mu nikako nisu išli u prilog u konkurenciji za Nobelovu nagradu.

Ali za razliku od Borhesa i Mana, Handke ima u sebi neobičnu toplinu i širinu koje ga čine bliskim svakoj vrsti čitalaca, a lepeza je od onih „najeliternijih“, „preko ezoteričnih“, „mladih“, „starih“, do „pragmatičnih“ i „najobičnijih“. Peter Handke je autor koji je definitivno menjao paradigme i u produkciji i u recepciji danas: uticao je na armiju mladih pisaca da se posvete književnom poslu totalno, ali i na čitaoce da se zbilja vrate čitanju kao svetom, jedinstvenom činu. Spoj ta dva ključno uzdiže ovog pisca iznad proseka. Dakle, Nobelovu nagradu je objektivno zaslužio.

E sad, ostali faktori koji su uticali na odlaganje dodele nagrade njemu, na dodeljivanje pre njega Herti Miler ili Dariju Fou, jesu stvar žirija... Da li je žiri za dodelu Nobelove nagrade poslednjih godina gubio kredibilitet? Žiri je sada promenjen. Gleda li ovaj sada na književnost „čistije“? Videćemo. Dobro je počelo, smatram.

Šta mislite zbog čega nije ranije dobio Nobelovu nagradu? Da li je razlog to što je svojevremeno bio protiv NATO i branio Srbiju i Jugoslaviju?

- On mnogim kritičarima nije bio potaman zbog svojih beskompromisnih stavova. Ipak, 1995. je bio u najužem izboru za dodelu Nobelove nagrade, ali tadašnji žiri nije mogao da se odluči između njega i Harolda Pintera (nagrada je dodeljena Dariju Fou). Na kasnije potiskivanje iz konkurencije svakako su uticale i njegove oštre kritike medija u vreme ratova na Balkanu, posebno izveštavanja o zbivanjima u procesu raspada Jugoslavije, te njegovo dolaženje na Balkan da medijskim izveštavanjima parira „ličnim doživljajima“ i prepuštanjem „golim čulima“. Handkeove kritike su pokrenule jednu od najžešćih književnih polemika krajem prošlog veka.

Dakle, pisac se našao u poziciji koja nimalo nije povoljna za dobijanje nagrade, jer su one uvek institucionalne. A institucija je upravo ono na šta se Handke obrušio. Sve u svemu, Nobelova nagrada, pa i još neke druge, nikako nije mogla da mu bude dodeljena dosad. Ali vreme je očigledno sada drugačije. Menja se opšte mišljenje o svemu, o zbivanjima na Balkanu u vreme raspada Jugoslavije, o izveštavanju o tim zbivanjima, dakle i o medijima, književnosti uopšte, pa i o samom Handkeu.

Kao da se stvari vraćaju tamo gde smo se svojevremeno zaustavili i dugo stajali u mestu. Nobelova nagrada Handkeu je trijumf književnosti i umetnosti nad svime što se svojim diskursom uplitalo u „čiste stvari“.

Kurir.rs, Lj. Radanov/Foto: Privatna arhiva