BOJANA MALJEVIĆ O SERIJI DUG MOGU I RADU ISPRED I IZA KAMERE: Zauvek ću biti Ana iz Otvorenih vrata

Kao veoma mlada glumica imala sam sreću da radim divne i teške uloge. Međutim, sada osećam svoju punu zrelost i mislim da ću tek biti spremna da dam nešto čime bih bila zadovoljna

Da li ste iznenađeni reakcijom publike?

- Nisam iznenađena, znala sam da pravimo nešto drugačije, da se publika zasitila postojećih priča i da će voleti „Dug moru“. Istina, iznenadilo me je to što je naša serija evo već tri nedelje najgledaniji program u Srbiji. Svaka od prve tri emitovane epizode bila je najgledanija, to je razlog da po stoti put čestitam celoj ekipi.

„Dug moru“ je produkcijski na svetskom nivou, neka druga dimenzija stvarnosti protkana mistikom, fantastikom i snažnim emocijama. Da li ste je baš ovako zamišljali na početku rada? Šta je od vaših ideja završilo u priči i scenariju?

- Hvala na lepim rečima. Niko od nas nije ovako zamišljao seriju na početku rada. Stvaranje serije „Dug moru“ bilo je atipično, priča se u hodu menjala. Teško je reći tu šta je čije, jer smo se dopunjavali, nadograđivali, ali sećam se prve važne stvari koju sam smislila. To je povezanost glavnog antagoniste Milutina s likom Zeja i njegovog oca Popa. Ona strašna scena u prvoj epizodi, jedina nasilna u celoj seriji, kada Milutin po glavi udara dete, ta „krivica“ je moja. Jer trebalo je veoma kratko objasniti ko je taj čovek, zašto celo poluostrvo zna za njega i što ga se svi plaše. Tako sam dala predlog da je Milutin zauvek obogaljio Zeja, da je postojao taj jedan strašan događaj za koji svi likovi znaju i koji utiče potom na njihove sudbine.

Tumačite majku Svetlanu, koja se pojavljuje samo u flešbekovima ćerke Olge. Da li je vaš lik glavni antagonista u priči?

- Svetlana nije antagonista. Ona je duša puna nemira, primer kako život može da nam se okrene u jednoj sekundi i kako nakon te sekunde ne možemo da podnesemo život. Jako sam srećna što sam radila s Gajićem, što su mi partneri Dragan Mićanović i Sergej Trifunović, to takođe na početku nismo znali, nije bilo planirano. Kada dođu te epizode, a mislim da kreće od šeste ta priča, verujem da će publika voleti Svetlanu. I nisu to baš samo flešbekovi ćerke Olge, to je neka druga, Gajićeva dimenzija, kroz koju saznajemo neke sudbine.

Producentsko vatreno krštenje imali ste sa samo 22 godine u filmu „Do koske“. Šta biste danas uradili drugačije? Da li nešto nikad ne biste snimili?

- Ono na šta sam ponosna u svom radu jeste činjenica da sam uvek radila projekte koji me se tiču. I kao glumica i kao producent. Nečim sam zadovoljna, nečim ne, ali ne postoji stvar koje se stidim i koju ponovo ne bih pokušala da napravim, kada bih mogla da vratim vreme.

Igrali ste glavne uloge u filmovima „Bulevar revolucije“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Nož“ i seriji „Otvorena vrata“. Po kojoj ulozi vas najviše prepoznaju na ulici? Da li ste i njome sami zadovoljni?

- Zavisi od generacije. Nekome ću zauvek biti Biljana iz „Bulevara“, nekome Ana iz „Otvorenih vrata“, neko pamti druge uloge. Kao mlada glumica imala sam sreću da radim divne i teške uloge, da sarađujem sa sjajnim partnerima i rediteljima. Međutim, sada osećam svoju punu zrelost i mislim da ću tek biti spremna da dam nešto čime bih bila zadovoljna, ma koliko volela sve uloge do sada.

(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Dragana Udovičić)