SANJA DOLEŽAL ZA LENU: Dok su oči žive, takva je i duša!

Ona priča isto tako lepo kao što peva, emotivna je i elokventna, a njene pesme "Za dobra, stara vremena", "E, moj Saša", "Još te volim" i dalje se rado slušaju i vraćaju nas u neke mnogo bolje godine

Grupa Novi fosili ove godine proslavlja 50 godina postojanja, a 15. novembra pevaće u Beogradu. To je prilika da ih, na radost svih jugonostalgičara, ponovo vidimo, čujemo i zapevamo s njima...

Volite li Beograd?
- Jedva čekam da dođem, za Beograd me vežu samo lepe uspomene i divna prijateljstva. Očekujem sjajnu atmosferu punu emocija.

ZA STARE I MLADE
Starije generacije vas pamte kao plavušu koja je pre pola veka osvojila njihova srca. Slušaju li mlađi Nove fosile?
- Odličan osećaj je pogledati s bine i videti nekoliko generacija kako zagrljene pevaju naše pesme. Da mi je neko rekao da će 2019. godine neko s, recimo, 17 godina slušati Fosile, teško bih poverovala u to. Ali izgleda da se u našoj muzici pronalaze svi, što me neizmerno usrećuje.

Niste završili studije sociologije, ali ste vodili veoma gledanu TV emisiju "Sanja", razgovarali s preko 400 ljudi. Volite novinarstvo?
- Iako nisam novinar, obožavam tu profesiju i još devedesetih sam se opredelila za rad na televiziji. Moja baka Neda bila je novinarka, a prvu praksu u srednjoj školi imala sam na radiju, gde sam se ludo zaljubila u novinarstvo. Upisala sam sociologiju i odlučila da postanem novinarka. U tome nisam uspela, ali voditeljski rad je na neki način manifestacija te ljubavi.

I MAMA I CURICA
Kako izgleda vreme koje provodite s roditeljima? Ko o kome više brine?
- Došla sam u godine kad su deca dovoljno velika da brinu o sebi, ali roditelji su u godinama kad treba više brinuti o njima. Moji su, hvala bogu, još živi i zdravi, ali sve više vremena provodim s njima i čujemo se svakodnevno. Oni brinu o meni, za njih sam još uvek njihova curica, ali im moja briga i pažnja trebaju sve više.

Sin Luka i ćerka Lea su odrasli, imaju svoje živote. Da li je bilo odricanja dok ste ih vaspitavali ili je sve teklo glatko?
- Najteži i najlepši posao na svetu je biti roditelj. Nije to lako, ali je predivno i odgovorno. Imala sam sreću da sam sa aktivnom karijerom završila pre nego što su se rodili, tako da sam sve svoje vreme kad su bili mali posvetila njima. Nije mi žao, opet bih tako. Ponosna sam na te mlade ljude koji se brinu o sebi, žive u inostranstvu i traže svoje mesto pod suncem.

Udovica ste preko sedam godina. Mogu li sećanja biti uteha?
- Prekrasne uspomene na trenutke provedene sa suprugom pomažu u momentima kad bol postane jaka. Najvažnije je pružiti sebi vremena i svaki dan ići korak po korak, ništa ne raditi na silu i svojim tempom graditi novi život.

RADOSNE TRENUTKE ČUVAM U SRCU
Koji period svog života ćete pamtiti s radošću?
- Moj život bio je ispunjen brojnim srećnim trenucima. Sve ih čuvam u svom srcu i rado ih se sećam, ali kao najsrećnije bih izdvojila one provedene sa svojim pokojnim suprugom i našom decom.

Oči su vam još uvek blistave, kao u godinama kad ste bili kraljica jugoslovenskog popa. Mislite li da se duša zaista vidi u nečijim očima?
- Ne znam, ali dok su oči žive i radoznale, takva je i duša.

OBOŽAVAM DA KUVAM
Šta vas je privuklo emisiji o kuvanju?
- Oduvek uživam u kuvanju i činilo mi se interesantno da taj užitak spojim s poslom. Naučila sam da kuvam od mame, koja je besprekorna kuvarica, a od njenog supruga, koji je Dalmatinac, "pokupila" sam nekoliko odličnih specijaliteta. Na početku emitovanja bilo je jednostavno jer sam kuvala ono što inače kuvam, a kad je ponestalo inspiracije, uskočile su kuvarice, internet i sjajni kuvar Rene Domanski, bez koga ne bih mogla. Takođe, veoma me raduje kad gledaoci pošalju svoje recepte.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragana Udovičić)