MLADA GLUMICA ANA LEČIĆ OTKRIVA ZA KURIR: Dug moru pamtiću po prvom poljupcu!

Mla­da glu­mi­ca Ana Le­čić no­vo je li­ce ko­ja je osvo­ji­lo sr­ca mi­lio­n­ske pu­bli­ke ulo­gom bu­n­tov­ni­ce Ol­ge u hit se­ri­ji „Dug mo­ru“.

- Ulo­gu Ol­ge sam do­bi­la ta­ko što me je po­zna­nik, a da­nas moj dra­gi pri­ja­te­lj, pre­po­ru­čio Bo­ja­ni Ma­lje­vić i Go­ra­nu Ga­ji­ću. Do­šao je u „Kr­sma­nac“ da po­gle­da mog ko­le­gu i naš ispit s pr­ve go­di­ne glu­me. Na­kon tri da­na od na­šeg su­sre­ta nje­mu se po­ža­li­la nje­go­va pro­fe­so­r­ka Bo­ja­na da Go­ran ne mo­že da na­đe mla­du glu­mi­cu za no­vu se­ri­ju. Za­mo­li­la ih je da sva­ko pred­lo­ži ne­kog, a on se se­tio me­ne.

Ka­da ste zna­li da će ulo­ga bi­ti va­ša?

- Po­sle dru­gog kru­ga sam bi­la si­gu­r­na da je Ol­ga mo­ja. Re­di­te­lj Go­ran Ga­jić je tra­žio od me­ne da vi­di emo­ci­ju. Ra­spla­ka­la sam se, a on mi je na­kon te sce­ne pri­šao i za­gr­lio me.

Ka­ko pa­m­ti­te sa­mo sni­ma­nje se­ri­je?

- Pa­m­tim kao jed­no pre­le­po isku­stvo. Ko­li­ko se nau­či na sni­ma­nju se­ri­je, ne nau­či se za če­ti­ri go­di­ne fa­ku­l­te­ta. Fa­ku­l­tet je­ste ne­ka ba­za, ali kad si ba­čen na te­ren s ma­j­sto­ri­ma svog za­na­ta, ne­ma bo­lje ško­le za mla­dog glu­m­ca. Ni­sam mo­gla da sa­njam lep­ši po­če­tak ka­ri­je­re.

Ko vam je na­j­vi­še po­mo­gao od sta­ri­jih ko­le­ga?

- Dra­gan, Se­r­gej, Bo­ja­na, Ve­sna i Na­da bi­li su veo­ma ko­le­gi­jal­ni i spre­m­ni da odvo­je vre­me za me­ne kao ne­kog ko po­či­nje ka­ri­je­ru. Ni­sam na njih gle­da­la kao na pre­t­nju i da mo­gu da me po­je­du u ka­dru. Bi­la sam sre­ć­na što će mo­žda i me­ne ne­ko da za­pa­zi.

Šta ste sni­mi­li pr­vog da­na?

- Ula­zak u tu­nel. Se­ćam se da sam se­de­la sa­ma. Vu­le­ta, mog par­t­ne­ra, ko­ji igra Rnju, ši­ša­li su, a već sle­de­ća sce­na bio je naš po­lju­bac. Pro­bi­li smo led, a je­dva smo se po­zna­va­li. Pr­vog da­na sni­ma­nja „Du­ga mo­ra“ pao je i moj pr­vi po­lju­bac. Ni­sam se pre to­ga po­lju­bi­la ni u po­zo­ri­štu.

Pro­šlu epi­zo­du obe­le­žio je vaš po­lju­bac s Ju­li­jom. Ko­li­ko vam je to bi­lo ne­pri­jat­no?

- S Mi­nom So­v­tić sam se zbli­ži­la na sni­ma­nju. Nas dve smo pos­ta­le i do­bre dru­ga­ri­ce. Sa­mo smo se pre te sce­ne po­gle­da­le i izgo­vo­ri­le: „Da li je mo­gu­će da ima­mo ma­nju tre­mu pred ovaj po­lju­bac ne­go pred pret­hod­ne.“ Bio je to iza­zov i ni­je ne­što što se de­ša­va sva­kog da­na. Ne­ka­ko je to pro­šlo gla­t­ko uz mno­go sme­ha. Shva­ti­li smo to kao deo za­da­t­ka.

U tre­ćoj go­di­ne sred­nje ško­le ste go­vo­ri­li da ne­će­te ni­kad bi­ti glu­mi­ca...

- Ni­sam u tom tre­nu­t­ku zna­la da li že­lim da se ba­vim glu­mom. Išla sam kao ma­la u ško­lu glu­me. Pro­šla me je ta fa­za kad sam upi­sa­la sred­nju ško­lu. Be­ža­la sam od glu­me jer su mi svi go­vo­ri­li: „Ti ćeš bi­ti glu­mi­ca.“ Te­ra­la sam inat, a pla­ši­la sam se da to se­bi priz­nam. I kad sam upi­sa­la fa­ku­l­tet u kla­si Vi­de Og­nje­no­vić, ni­sam zna­la da li me to za­ni­ma. Br­zo sam pro­me­ni­la mi­šlje­nje.

(Kurir.rs / Lju­bo­mir Radanov / Foto:Damir Dervišagić)