LEA (18) VLADA INSTAGRAMOM I JUTJUBOM, A OSTALA JE SVOJA: Nije važno ko je popularan, već trud i rad!

Lea Stanković (18) je jedna od najzapaženijih lica u svetu Jutjuba i Instagrama kojima se aktivno posvetila već četiri godine, ali još svojim komšijama mora da objašnjava da se ne uzrujavaju kada ispred zgrade igra uloge za svoj novi video koji obavezno gleda cela porodica, a neretko u njima i učestvuje.

Počela si da se baviš Jutjubom kada to nije bilo toliko popularno, tada nije bilo tih ogromnih cifara kojima vi sada raspolažete. Šta je bila tvoja početna unutrašnja motivacija da se posvetiš tome?

Pre nego što sam počela da se bavim Jutjubom počela sam da pratim Jutjubere samo neka 2-3 meseca pre nego što sam i sama izbacila svoj prvi video. Gledala sam ih sa mamom, to nam je postao zajednički hobi. Neko gleda serije i filmove, ja sam gledala Jutjub klipove. Gledale smo naše jutjubere, one koji su tada snimali, a onda ih stvarno nije bilo mnogo. S obzirom da sam se godinama bavila i glumom i modelingom mama je u jednom trenutku pitala "Zašto ti ne bi probala ovo", ona je sve predložila. Obično svi pričaju o tome da im je bilo teško da objasne roditeljima šta to rade i zašto snimaju za Jutjub, a meni je moja mama predložila da krenem, pa sam sa drugaricom snimila prvi video i izbacila ga.

Većina ljudi vidi ono što ti prikažeš na društvenim mrežama, a ono što prikazuješ je selektivno i tako gradiš sliku o sebi u javnosti. Mnogi ne znaju kako izgleda priprema influensera iza kamere i šta ti sve moraš da uradiš da bi došla do toga što na kraju imaš, dakle video, fotografija ili nešto treće. Šta sve moraš da prođeš da bi stigla dotle?

Pre svega osuđivanje kroz koje sam prošla, to je negativna strana koju ljudi ne vide, ali pre četiri godine kada sam krenula dosta je ljudi mislilo negativno o tome, bila je sramota snimati za Jutjub jer je to nešto što je bilo novo kod nas, a obično kada je nešto novo i nepoznato svi se toga plaše, pa zbog toga i osude. Ipak, ne bih volela da pričam da je influenserski život pretežak, naravno da nije lako, ali svaki posao ima nešto što ga čini teškim, ali ono što možda ljudi ne vide jesu snimanja koja traju i po nekoliko sati, ali zaista umeju da budu dosta zanimljiva. Pogotovo kada snimam sa svojim društvom, oni su takođe jutjuberi, pa uživamo na snimanjima, mnogo je smeha, šale, pogotovo kada snimamo neki skeč video, kada pravimo neki muzički spot zajedno ili tako nešto i to su neki privatni momenti koje ljudi ne vide.

Koji ti je omiljeni momenat iza scene? Šta najviše voliš da radiš od svega što te čeka pre objavljivanja videa?

Omiljeno mi je samo snimanje videa, zato što kad editujem video, eto da se nadovežem i na prethodno pitanje "šta ljudi ne vide", bolje da me niko nikad ne vidi dok editujem video. Sedim raščupana u pidžami u krevetu i editujem video jer mi je tako nekako najlakše i najprijatnije. Tako da stvarno najviše volim snimanja, pogotovo kada snimam sa drugim ljudima, onda mi baš bude interesantno i uzbudljivo, mada ume da bude stresno jer se ponekad ne slažemo oko toga kako video treba da izgleda. Ono što najmanje volim je editovanje videa, ali ako je neki sa kojim sam zadovoljna i mislim da će biti zanimljiv, onda i to jedva čekam da sredim i postavim.

Kako bi opisala atmosferu među jutjuberima, recimo kada se okupite na Balkan Tjub Festu, kako to izgleda? Kakav je odnos među vama?

Iskreno smatram da to dosta zavisi od Balkan Tjub Festa, neki ume da bude jako lep, da se svi jako lepo slažemo, da odem kući otprilike i da plačem što se zvršio, a neki ume da bude negativniji, da se oseća zavist, ljubomora, sujeta, mislim da se to nekada oseti. Na sreću, poslednjih nekoliko puta to nije bio slučaj. Ja ne razmišljam preterano o tome ko će biti najpopularniji, ko ima najviše pratilaca, svako ko se dovoljno trudi i mnogo radi može da uspe, rad je najbitniji i to najviše treba da se vrednuje. Svi smo mi različiti sa svojim vrlinama i manama, normalno je da dođe i do sukoba interesa jer smo mi drugačiji ljudi, iako nam je svima zajedničko da snimamo za Jutjub.

Kako je moguće da si ti ljudima zanimljiva bez dramatičnih ispada, bez javnih sukoba i ispoljavanja negativnih emocija i stavova na platformi koja je svima dostupna? Šta je tebi svojstveno, zbog čega te ljudi gledaju i prate sa tvoje tačke gledišta?

Pratim ono što ljudi vole da gledaju na mom kanalu i ono što im se sviđa, ali opet vodim računa da to ne bude nešto što je loše i negativno jer znam da to ljude privlači, iako ne bi trebalo. Međutim, ono što sam primetila da ljudi dosta vole na mom kanalu i što generalno i potenciram jeste to snimanje sa mojom porodicom. Osećam da danas fali osećaj bliskosti, ne samo sa porodicom, već i sa prijateljima i mnogo devojčica i dečaka koji me prate uvek kažu "jao, ti si moja najbolja drugarica", oduševim se kad tako nešto čujem. Osećam odgovornost prema njihovim emocijama i zato se uvek trudim da im prenesem stvari koje su korisne i zanimljive na način koji će njima biti interesantan. Ne prilazim im kao roditelj, već kao njihov vršnjak i savetujem ih kao prijatelj. Želim da im pokažem koliko sam ja bliska sa svojom porodicom, koliko je to uvek bitno, koliko je važno da sa njima budu bliski i dobri. Zato uživam kad mi kažu "ja sedim sa svojom mamom i tatom i gledam tvoje porodične videe". Trudim se da im prenesem sve na duhovit i zanimljiv način, da im pokažem da je važno da imaju pozitivna razmišljanja i da će sve biti kako treba ako oni uspeju da održe takav stav. Mislim da je to ono što ljudi vole da vide na mom kanalu.

Vršiš određenu dozu vaspitnog uticaja na mlade ljude. Šta je osnovna životna vrednost koju težiš da im preneseš?

Pre nego što odgovorim na to pitanje volela bih da kažem da koliko god ja na svom kanalu volela da imam edukativan sadržaj i da dajem savete, sa druge strane ja nisam roditelj, niti sam najpametnija na svetu, isto kao i svi moji vršnjaci činim greške. Smatram da možda moji pratioci ne mogu iz svega na mom kanalu izvući neku dobru pouku i moram da kažem da su na kraju dana uvek tu roditelji da ih posavetuju, a ono ka čemu ja težim i što smatram da je dosta bitno, a ne priča se dovoljno o tome jeste obrazovanje. Uvek im pričam da pored toga što gledaju Jutjub, uživaju, šale se, treba da uče, da idu u školu. Dosta jutjubera je reklo "ma kakva škola, sad snimam za Jutjub", ja ne mislim tako, treba da budu obrazovani, da budu vredni i pametni. Iako smo mi na Instagramu lepe, doterane, zgodne na kraju dana svaka devojčica treba da bude fina i vaspitana i obrazovana, to je najbitnije.

Ti si vrlo mlada počela, šta je najveći rizik sa kojim si se suočila posebno u odnosu na to što si se tako rano upustila u javni posao?

Iskreno kada se prisetim početaka ne bih rekla da bih nešto promenila, ali sada kada gledam sa 14 godina sam bila previše mala da bih počela da snimam, ali sam počela isključivo zbog toga što su tu bili roditelji koji su mogli da pregledaju svaki video i da mi kažu "slušaj, to je dobro, to nije dobro, to možeš da izbaciš, ovo ne može". Svakako da sa 14 godina nisam mogla da znam koliko znam danas ili onoliko koliko tek planiram da naučim. Što se rizika tiče mogu da kažem da može da se desi da se kaže nešto što vide milioni ljudi. Bilo kakav sadržaj da se postavi na Internet, to može apsolutno bilo ko da vidi i da iskoristi na bilo koji pogrešan ili ispravan način. Dajemo dozvolu da neko ulazi u naš životu i našu kuću. To je kao da držimo širom otvorena vrata od kuće i ko god želi može da uđe.

Tvoji se pratioci razvijaju zajedno sa tobom, oni su recimo tvojih godina, to je negde tvoja ciljna grupa i samim tim vi rastete zajedno. Koja je najjača poruka koju misliš da si poslala njima?

Da pre svega budu dobri ljudi i da se bore protiv nasilja, protiv uvrede koje svi svakodnevno trpimo, bilo u školi, bilo na poslu. Zatim, da znaju da se izbore za sebe i da su sami sebi najbitniji, ali da u isto vreme ne budu sebični i da znaju da pomognu drugima.

U jednom od svojih videa si ispričala da si doživela pokušaj silovanja i otvoreno si pričala o tome kako si se izborila sa situacijom i kako si prevazišla osudu koju žene i devojke pretrpe kada prođu kroz tako nešto. Tako si mlada, a već si uveliko svesna važnosti borbe za prava žena jer si nažalost na svojoj koži osetila kako je kada neko pokuša da ti ih uskrati, kako to komentarišeš?

Pre svega sam pokušala da devojkama prenesem da to nikako nije njihova sramota i da nisu one krive za to, već je krivica u osobi koja se loše ponela. Smatram da treba više da se priča o tome i da treba više da budemo tu za neke druge ljude. Ja u toj situaciji nisam imala nikoga ko je želeo da mi pomogne, a bilo je ljudi koji su mogli. Strašno je važno da budemo svesni da treba da budemo spremni da pomognemo. Svako od nas može da se nađe u sličnoj situaciji jednog dana, nažalost.

Kurir.rs/Milana Petković/Foto: Ana Paunković