Glumac Andrija Milošević otvoreno govori o životu, novcu, karijeri i planovima za budućnost.

Razgovor smo počeli na jednom događaju u "Teatru na Brdu”. Andrija Milošević bio je domaćin i dočekivao je goste, između ostalog je ugostio i našu ekipu.

screenshot-53.jpg
Foto: Printscreen/RTS

"Pa šta vi mislite, da bih bio ovako šlank kada bih to konzumirao?", rekao nam je kroz smeh, a na pitanje da li i kako voli da se opusti između snimanja.

"Pa svi se opuste uz alkohol. To je jedna od dobrih stvari koju je čovek smislio posle točka i vatre".

Nastavili smo razgovor o privatnim stvarima. Pitali smo ga šta se dešava kada se nađe u suprotnoj situaciji - kada je nervozan.

"Nisam zlopamtilo, ja sve to, što bi rekli ovi mladi - hendlujem. I oko čega ja da se nerviram, živm sam i zdrav".

Da li je istina da na Žabljaku gradite kuću?
Ah da, imali smo plac koji smo kupili. Nešto će se tamo sagraditi, neka vikendica. Ma o tom - potom.

Kupili ste jedan stan, planirate li da ulažete u nekretnine?
Ma jok! Ja volim samo da putujem, a ne neke nekretnine da gomilam. U grob da ih nosim - ne mogu. Jedino što treba ostaviti neke pare za dete da se školuje sutra. Šta će meni? Ne mogu da jedem više nego što mogu i ne mogu da nosim više nego što mogu da ponesem. Tako da mi sleduje ovoliko koliko mi je bog dao.

Nekada ste pevali i nastupali po festivalima, odustali ste od te karijere?
Ne mogu ja baš sve da stignem, još i pevačkom karijerom da se bavim. Ja ću da pišem za decu pa deca neka pevaju.

A koju vi pesmu volite da naručite kada izađete?
Ima ih mnogo, toliko mnogo pesama ima. Volim “Ko mi tebe uze, Tamara” i pesmu “308“

Da li je tačno da je produkcijski posao teži nego posao glumca?
Jedan se radi iz ljubavi, i tu nema stresa. Producentski je zahtevan u smislu da treba napraviti nešto što je od višeg društveno-kulturnog značaja. Pozorište možda nije profitabilno, ali je najvažnija stavka u zemlji jer tu čuvaš kulturu i jezik. U pozorištu ne postoji izdegenerisan jezik.

Da li danas glumci moraju da rade više poslova da bi finansijski bili zadovoljni?
Svi moramo da radimo više projekata. Mnogo da radimo. Ne smemo da sedimo i kukamo.

Koji su vam dalji planovi?
Zajedno sa devojkom snimam jednu seriju. Stalno smo zajedno. Osim toga, igramo u nekoliko pozorišnih predstava, ali i zaduženi smo za Teatar na brdu. Uložili smo mnogo energije, ali imamo dovoljno iskustva i živaca da mu se posvetimo. Nije ovo žrtva koju nismo hteli, ovo se voli, radi s namerom, s puno ljubavi. Pozorište je deo našeg života.

screenshot-1.jpg
Foto: Printskrin

Kurir.rs/Foto Printscreen