DRAGAN GAGI JOVANOVIĆ ZA KURIR O FILMU ČETIRI RUŽE: Budimo ljudi, a ne čudovišta

Empatija Mislim da je najvažnije da govorimo o nedostatku ljubavi u našim životima, jer je to nešto na čemu treba da radimo. Ljubav je čarobna reč. Ako budemo to pronašli u sebi, mislim da će tada nastati moćna i nepobediva sila

- Upravo sam došao sa nekog puta, tako da se još privikavam na Beograd. Osećam se kao da sam s Marsa pao.

Kako su vam leđa?

- Bolje su sada. Uz vežbe se sve to popravilo, valjda će biti okej. Nema više ozbiljnog sporta, moći ću da igram samo šah (smeh). Ali nadam se da će leđa moći da se oporave u potpunosti i da ću nastaviti sa svojim poslom i sportom (tenisu, op. aut.), koji jako volim.

Film „Četiri ruže“ spremao se deset godina. Kakvi su vaši utisci nakon što ste ga pogledali?

- Kada su mi javili da je danas konferencija, nisam mogao da verujem da je završen uopšte (smeh). U film sam ušao malo kasnije, pa smo Vasilije i ja počeli da istražujemo šta sve treba da se uradi i šta bi bilo dobro. Našli smo to čudovište koje pokreće celu priču i mislim da je ispalo lepo na kraju, kao lepa kritika društva. Uspeli smo nešto da kažemo. Mislim da je najvažnije da govorimo o nedostatku ljubavi u našim životima, jer je to nešto na čemu treba da radimo, da ponovo budemo ljudi. Ja sam živeo u vremenu kad su postojali ljudi, sad ih je sve manje. Tako je i u filmu.

Možemo li da pobedimo to zlo, taj nemoral, ubistva, drogu?

- Znate šta, ljubav je čarobna reč i sve dolazi od nje. Ako budemo to pronašli u sebi, mislim da će tada nastati moćna i nepobediva sila. Ali potrebno je da se svi zajedno uhvatimo u to kolo. Ne znam da li možemo uopšte verovati u to jer je svet ovakav kakav jeste, sistem je nakaradan. Sve to ljude uvlači u poteru za novcem i raznim drugim glupostima. Možda se i desi neko čudo. Govorili su da će jednog dana da se vrati Isus. Možda se i vraćao više puta, ali mi ga nismo primetili.

Kako je ubiti čoveka?

- Ne znam, verujte. Ja ne bih ni mrava zgazio. Mogao sam samo to da izmaštam, da pronađem u sebi kakvi su ti likovi koje mogu da urade tako nešto.

Da li je bilo teško staviti sebe u takvu ulogu?

- Pa ja sam morao da volim tog čoveka u filmu jer sam prihvatio da igram tu ulogu. Na trenutak se sve zaboravi i uđe se u drugi svet. Prilično mi je dobro išlo sa ovom ulogom, i to me zabrinjava (smeh). Drago mi je što smo uspeli da ispričamo ovu priču i da ga ubijemo na kraju (smeh).

Kurir / Ljiljana Stanišić Foto: Marina Lopičić