JOVANA VUKOJEVIĆ U INTERVJUU ZA LENU OTKRIVA: Lepota se mora pojačati znanjem

Ona je srećna što je žena-zmaj i više se ne zamara "glupostima" jer je potpuno posvećena mužu i detetu. Lepa voditeljka emisije "150 minuta" u Beogradu je dobila potrebnu dozu adrenalina, a čini se da je privatno spremna za proširenje porodice

- Tamo su moji roditelji, moja sestra, zet i njihovi klinci - moja druga deca, kako ih ponekad zovem. Najzad, u Novom Sadu su moje kume, drugarice... Zapravo, toliko često odlazim tamo da nemam pravi osećaj da sam iz njega otišla i da nešto propuštam. Kad ga se uželim, sednem u auto i tamo sam za sat vremena.

Čega se najviše sećate iz novosadskih dana?

- Svog odrastanja, druženja, odlazaka kod jedne i druge bake, kupanja na Štrandu i Oficircu, moje osnovne škole "Đorđe Natošević"... Kad pričam o Novom Sadu, najviše volim da govorim o miru i spokoju koji vam ovaj grad pruža.

ADRENALINSKI BEOGRAD

Kako se dogodilo da dođete u Beograd?

- Sticajem raznih okolnosti, muževljevog, pa i mog posla. U Beograd sam se doselila 2011. godine, došla sam na Dorćol, gde sam i dan-danas. Ovaj grad sam odmah osetila kao svoj. Dao mi je onu dozu adrenalina koja mi je u Novom Sadu falila.

Posle emisija "Put oko sveta", "Bulevar" i "Eksploziv", urednik ste i voditelj emisije "150 minuta". Da li je ovaj format zahtevniji ili svaki rad na televiziji mora da bude "do daske"?

- Pomenula bih i informativnu redakciju B92, u kojoj sam radila između kviza i emisije "Bulevar". Tamo sam stekla ključna znanja iz oblasti novinarstva. Svaki projekat ima svoju težinu, a "150 minuta" je za mene do sada najkompleksniji i najduži format koji sam radila.

U tandemu s Dejanom Pantelićem, vidi se da ste vrlo temeljni i ozbiljno pripremljeni za teme i sagovornike. Može li uopšte drugačije?

- Ne može! Neozbiljno bi bilo da ulazimo nepripremljeni u živu emisiju. Samo kad ste potkovani i spremni, dobijate krila i onu dozu slobode i spontanosti u programu koje gledaoci vole. Dobra priprema vam daje vetar u leđa.

Da li ste zadovoljni obrazovanjem i znanjem današnjih mladih novinara?

- Ovo je veoma teško pitanje, ali mogu da kažem da se retko prijatno iznenadim. Nezadovoljna sam generalno mlađim generacijama i načinom njihovog razmišljanja. Nije tako uvek i kod svih, srećom. U redakciji "150 minuta" kriju se mladi, požrtvovani i oni koji su spremni da uče.

PRIČE KOJE TRGNU

Volite da govorite o majčinstvu. Da li se nešto, osim načina života, promenilo kad ste rodili dete?

- Ja se sebi više dopadam kao osoba od kada sam postala majka. Ne mogu jasno da definišem zbog čega, ali recimo da sam bila neko ko se opterećuje raznim "glupostima". Danas, imam nekoga ko mi je najvažniji u životu, imam svoju porodicu, kojoj je sve podređeno.

Vodeći "150 minuta", čuli ste i videli mnogo toga što se tiče zanemarivanja pa i zlostavljanja dece. Kako, kao majka, sačuvati hladnokrvnost dok radite takve teme?

- Upravo takve teme i priče me svaki put trgnu. Tada odem kući i čvršće nego ikad zagrlim svoju ćerku.

Ona se zove Leona i ima pet godina. Koliko ima istine u tome da su devojčice mirnije i da je s njima lakše izaći na kraj?

- Kažu da je tako. Eto, možda i ja iskusim kakvi su dečaci, pa ću tada napraviti najbolju paralelu, ha, ha.

Šta po vama znači pravilno vaspitati dete? Da li se treba držati unapred nekih načela ili posmatrati biće koje ste rodili i njegov karakter?

- Vaspitanje je kompleksna stvar i vrlo je teško odgovarati na pitanja i davati savete. Pratim karakter i interesovanja svoje devojčice, stimulišem je, dajem podršku i, naravno, usmeravam kad treba. Srećna sam jer smo nas troje zaista dobar tim.

IZGLED JE BITAN, ALI...

Na poslu ste urednik i voditelj, kod kuće supruga i mama, tu su i druženja, izlasci, briga o izgledu... Sve je to razlog da budete žena-zmaj. Da li je biti žena-zmaj zapravo veoma naporno?

- Jeste kad o tome razmišljate. Žene-zmajevi su jednostavno zmajevi, sve rade u letu i ne znaju drugačije. Ali su mnogo srećne.

Izjavili ste da su Madrid i Buenos Ajres gradovi u kojima biste voleli da živite. Da li ste naklonjeni hispano kulturi i načinu života?

- Zapravo Madrid i Majami. Svaki na svoj način, svojom širinom u svakom smislu i segmentu.

Najzad, važite za rasnu lepoticu. Koliki je, po vama, udeo dobrog izgleda za posao koji radite?

- Verujem da je veliki. Kažu stariji da se televizija gleda, a svi vole da vide lepo i prijatno lice. Pa ipak, lepota jeste i stvar ukusa i prolazna je. Zato se mora negovati i "pojačati" svim onim što dolazi iznutra, lepim manirima i naravno - znanjem!

PRIJA KAD SI NOVOSAĐANKA

Ima li nečeg posebnog što Novosađanke razlikuje od Beograđanki? Jeste li prava Sosa ili ne?

- Ha, ha, ha! Pa to je večita borba između Novosađanki i Beograđanki. Tako je bilo i kad sam ja počela da izlazim, a tako je, čini mi se, i danas. Novosađanke su, rekla bih, odmerenije i više rezervisane, dok su Beograđanke spontanije i temperamentnije. Neka bude da su to glavne razlike. Moram da priznam da jesam primetila fascinaciju Novosađankama i da jesmo "na glasu". Prija mi da to čujem.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Privatna arhiva)