REDITELJKA ANA MARIJA ROSI ZA KURIR: Najbolji recept za film Ajvar dao mi je Aleksander Pejn

Nesebično Imala sam zadovoljstvo da je snimatelj i moj drug Radan Popović
došao u montažu sa slavnim rediteljem i oskarovcem, od koga sam dobila najbolji savet za finalnu verziju

Film „Ajvar“ je vaša lična priča, i emotivno, i generacijski. Šta je bio okidač da ga snimite?

- Sve se dogodilo brzo i efikasno. Prvi put sam se prijavila na konkurs Filmskog centra, u poslednjem trenutku sam zamolila Nikolinu Vučetić Zečević da mi bude producent sa svojom kućom „Biberče“, Maja Todorović i ja smo pre toga završile konačnu verziju moje priče i scenarija za „Ajvar“. Rekla bih, imala sam sreće, a posebno me je obradovalo kad sam prošla na konkursu, čiji su članovi bili i reditelj i scenarista Gaga Antonijević i pisac Miljenko Jergović. - Ako govorimo o okidaču, on je postojao mnogo ranije, dok sam spremala scenario. Bavila sam se onim što me je u tom trenutku bolelo i onim što sam mislila da će mi pomoći da preživim jedan period u mom životu. Maja Todorović je bila potom neophodna pomoć da dobijemo željenu formu. Posle toga je sve bilo zajednički rad cele ekipe da nešto moje lično preraste u prepoznatljivo, opšte, u umetničku formu.

Šta biste danas promenili i da li ste mirno čekali bioskopsku premijeru?

- Ništa ne bih menjala i imala sam dovoljno vremena dok sam ga pakovala da promenim sve što sam mislila da treba. U tim promenama najviše je učestvovao moj montažer Mateja Rackov, s kojim radim još iz studentskih dana. Imala sam zadovoljstvo da je snimatelj i moj drug Radan Popović došao u montažu sa slavnim rediteljem Aleksanderom Pejnom, oskarovcem, od koga sam dobila neke dragocene savete za finalnu verziju.

Zašto ste odlučili da ovaj film pravite iz ženske vizure?

- Tu bismo mogli da se ubeđujemo. Nataša Ninković se namučila da to ne bude film iz muške vizure, vi kažete da je iz ženske, a ja ću vam reći da je to film iz moje vizure. Kako sam ja žensko sa svim pripadajućim atributima, trebalo bi da ste vi u pravu. Tačno je da na projekcijama više plaču žene, ali znam i muškarce koji priznaju da im je krenula suza.

Sergej i Nataša kao partneri. Zašto je izbor pao na njih dvoje, a ne na neke glumce s kojima ste odrasli?

- Oni su bili ono što sam zamislila dok sam pisala.

Junacima „Ajvara“ je jasno da je ljubav između njih nestala, ali o tome zajedno ćute. Kada vi privatno prećutite?

- Da sam pristalica ćutanja, moji junaci bi ostali zajedno. Ja sam za to da se govori, bez obzira na to što nisam tako vaspitavana. Tome sam se sama učila. Možda ne i naučila, ali ima vremena.

Da li je reditelj jednak autoritet kao nekad? Danas glumci sve češće žele i da režiraju.

- Ima glumaca koji to umeju, ima onih koji baš nemaju ni talenta ni znanja kad je o režiji reč. Nisam se trudila da budem autoritet na snimanju, ali sam tačno znala šta hoću i to sam na probama jasno stavila svima do znanja. Nema „Ajvar“ samo dvoje glumaca, i drugi veliki i ozbiljni glumci, kao što su Vesna Čipčić, Miki Krstović ili Branka Petrić, s lakoćom su uradili ono o čemu smo se dogovorili. Ne zato što sam ja za njih autoritet kao reditelj, već zato što sam umela da im objasnim šta očekujem od njih.

Planovi za 2020. i novi film?

- Nikad ne pođe na dobro kad prepričavate film unapred. Znam reditelje koji su najavljivali film godinama pre prve klape i nikad ga nisu snimili. Dovoljno je da znate da imam plan i da se uvek kad to izgovorim, setim izreke „Čovek planira, bog se smeje“. Kad dođem do sledećeg filma, obećavam da ću vas zvati na prvu klapu.