Velimir Bata Živojinović je uvek u svojim intervjuima isticao kako je njegova supruga Lula bila glavni njegov oslonac i najveća podrška.

Lula je retko govorila za medije ali je u jednom intervjuu opisala kako je to bilo živeti sa Batom.

"Već druge godine braka Bata je napustio pozorište, mada sam ja mislila da je to veliki rizik, da će biti teško bez stalnog angažmana, bez sigurne plate. Kako hrabre uvek prati sreća, bilo je to vreme kad su se pojavila dva velika reditelja - Veljko Bulajić i Saša Petrović. Bata je prihvatio izazov da igra i posrećilo mu se", ispričala je Lula.

Bilo je i teških dana za porodicu Živojinović, posebno osamdesetih godina.

- Nemamo veliki stan i to zameram Bati. Njegove kolege su to obezbedile, a on je inertan. Neće, kaže, nikoga da vuče za rukav, da kuca na vrata i moli za stan, a i vozi jednu starudiju od „stojadina“. Ne mogu da kažem, Bata je u proseku lepo zarađivao. Kad je Bata bio osam meseci u bolnici zbog povrede kičme na snimanju, bili smo maltene na belom hlebu. Moj životni moto je „da smo živi i zdravi, ostalo ćemo da sredimo“. Srećna sam kad su naša deca, Bata i prijatelji srećni, jer nikad nikom nisam zavidela. Neka se svako prostre po svom guberu. I Bata je takav. On ima fenomenalni optimizam, koji prenosi na sve nas. Za njega ne postoji nerešiv problem, pa zato ne shvata one koji stalno nešto jadikuju i kukaju. Samo je bolest nerešiva - rekla je Lula u jednom intervjuu iz osamdesetih.

Kurir.rs