Rade Šerbedžija je istakao da nije menjao način života uprkos popularnosti i da mu to nikad nije uticalo na funkcionisanje.

"Moj otac je uvek bio protiv toga da postanem glumac. Bio sam dobar učenik i sportista. On je smatrao da ću završiti fakultet. Hteo je da budem doktor ili inženjer. Voleo sam knjige i želeo da upišem književnost. Žena u biblioteci mi je rekla da sam bio rekorder u pozajmljenim knjigama", ispričao je Šerbedžija.

Radetov otac nije došao ni na jednu njegovu predstavu zbog toga što nije želeo da ga posmatra kao poznatog glumca, već kao svog sina.

drtg-dado-djilas.jpg
Dado Đilas 

Slava mu nikada nije udarila u glavu bez obzira na česte uspehe koje je ostvarivao.

"Nisam imao problema s tim jer sam nekako navikao svoje sugrađane da se ponašam normalno. I nikada nisam pravio od toga veliku pompu. Recimo za mene je normalno stajati u redu kao i svi drugi ljudi u prodavnici. Ne tražiti protekciju itd. To su ljudi voleli i onda sam imao jedan onako poseban odnos s građanima Zagreba, gde sam živeo i odrastao tu svoju prvu mladost i srednje godine kad sam bio vrlo zaposlen i poznat glumac na filmu i televiziji. To je najlakši način, kad srušiš mit, onda je tebi lakše. Najneprijatnija stvar je kad ti se neko divi. Jer izgubiš neposrednost, ne živiš život nego si neko drugi, a ja želim biti ribar, želim biti fudbaler kao što sam i bio fudbaler i ribar, mnogo je lakše tako živeti", priznao je Rade.

Glumac se često selio i prilagođavao se mestima boravka.

"Hteli smo da živimo između Zagreba, Beograda, Dubrovnika, Istre... U proleće 1992. godine otišli smo u Sloveniju. Deset godina nakon toga u London, a zatim u Los Anđeles. Moja Lenka je u Londonu radila u režiji, a u to doba sam snimio film "Before the Rain". To je bio preokret", prisetio se Šerbedžija.

rade-serbedzija.jpg
Dado Đilas 

Kurir.rs/U svom filmu, HRT/Foto: Zorana Jevtić