Emir je veoma naklonjen ovom sportu. Ne mogu da kažem da je
baš jak igrač, ali to je relativno

Učinilo mi se da je profesora Emira Kusturicu, koji je u prolazu bacio pogled na šahovsku tablu i začas shvatio u kakvoj se poziciji nalazim - u trenutku oblio hladan znoj!

Već posle nekoliko poteza moja pozicija bila je beznadežna, krila su se, i levo i desno, povijala kao na vetru, kralj je visio u vazduhu, a kraljica samo što se, mimo kralja, nije predala! Posle, kad je sve bilo završeno, šahovski velemajstor, veliki filmofil, član žirija Kustendorfa Vladislav Tkačova pokazao se kao veliki džentlmen:

aa-saponja.jpg
Foto: Kurir/Z.Šaponjić

- Niste vi, Zorane, tako loš šahista kao što ste mi rekli. Znate kako sve funkcioniše, znate logiku, jedino malo manje poznajete teoriju. Bravo! Uz partiju pričali smo o Emiru Kusturici, čiji je gost, i Emirovim filmovima.

Koji je najbolji?

- Gledao sam sve njegove filmove sem „Maradone“. „Doli Bel“ je remek-delo, a „Crna mačka, beli mačor“, taj film gledao sam s bratom u našem moskovskom stanu 1998. godine i - ostali smo bez teksta, nikad ranije nismo nešto takvo videli - reči su velemajstora.

A o Kusturici kao šahisti?

- Emir je veoma naklonjen šahu. Ne mogu da kažem da je baš jak šahista, ali, kako je sve relativno, tako mogu da kažem da ni ja u odnosu na Fišera nisam baš previše jak - procenio je Tkačov.

Posle su se oko table i partije okupili neki kibiceri. Paceri. Posle Vladislavljevog poteza konjem na H4 i neke od njih je oblio hladan znoj.

- Logika je - kada se razvija država, razvija se i šah. U 16. veku najbolje šahiste imali su Italija i Španija, do sredine 19. veka Italija i Francuska, zatim Nemačka. SSSR je dvadesetih godina prošlog veka imao 20.000 registrovanih šahista, a posle tridesetih - dva miliona. Do knjige Bžežinskog „Velika šahovska tabla“ ljudi su šah gledali kao alat za planiranje geostrateških poteza, od te knjige šahovska terminologija ulazi u politiku, teško je danas u novinama naći politički članak bez šahovske terminologije - razmišlja Tkačov.

sah-foto-kurir-2.jpg
Foto: Kurir

Pred predivnim krajolikom Šargana dotakli smo se, a koga bi drugog nego Vasilija Šukšina, velikog ruskog režisera, njegovih filmova o altajskim predelima. - Svaki njegov film je remek-delo - kaže Tkačov, a onda zaključuje: - Samo Šukšin i Kusturica, njih dvojica su jedinstveni, niko na svetu kao oni, niko!

A ruski film koji bi preporučio Srbima?

- „Aritmiju“, svakako. To je bez konkurencije najbolji ruski film snimljen u poslednjih pet godina. Mada, ruska kinematografija nije u najboljim vremenima. Problemi ruske kinematografije počeli su kad i problemi francuske. Kad je u Francuskoj Lik Beson zamislio da napravi Holivud na Seni, i kad je bivši ruski ministar kulture Medinski rekao da bi ruski film trebalo da počne da zarađuje više novca u bioskopima, e, tad su počeli problemi - kaže velemajstor filmofil.

A Srbija i Srbi?

- Kad sam gledao Kusturičine filmove o Srbima, mislio sam da on pomalo preteruje, da to ne može da postoji, a kad sam došao ovde i video sve ovo, shvatio sam da je Kusturica u pravu i da je ovde sve kao u njegovom filmu!

Stigao i Biković, studentima prvima pušta novi film

I Miloš Biković gost je ovogodišnjeg Kustendorfa. Glumac je juče boravio u Andrićgradu, a danas će kod Kusturice prikazati komediju „Sluga“, koju je u Srbiji videlo 100.000 ljudi, i prezentovati studentima i novinarima film „Hotel Beograd“.

Zoran Šaponjić