BALKANSKA GLUMICA JE PRE 16 GODINA OTIŠLA U MANASTIR! Danas živi kao PUSTINJAKINJA, u siromaštvu, BOSA PO ZIMI I GLADNA

Hrvatska glumicaEdita Majić je danas napunila 50 godina. Mnoge je iznenadila kada je 2004. godine postala karmelićanka u samostanu u Avili, u Španiji, a onda je pre tri godine počela da živi kao pustinjakinja. Već 16 godina, samo njena porodica zna gde je.

Edita je isprva studirala slikarstvo, ali je prekinua studije zbog Akademije dramske umtnosti u Zagrebu, a onda se opet vratila u Split da bi tamo odigrala svoju prvu veliku ulogu u predstavi "Salome".

Već 1999. na Pulskom filmskom festivalu nagrađena je Zlatnom Arenom za sporednu ulogu u filmu "Da mi je bit morski pas". Do 2002. godine dobijala je vredne narade i velika priznanja. Samo dve godine kasnije objavila je da napušta glumu i da odlazi iz Hrvatske.

Od tada ne prestaju diskusije o razlozima zbog kojih je povukla tako drastičan potez, na koji se nijedan čovek ne odlučuje tek tako.

Tim više jer je za svoj život izabrala najstroži red u Katoličkoj crkvi – karmelićanke koje žive po najstrožim pravilima, bez kontakta sa spoljnim svetom.

Osim toga, Edita je odabrala samostan svetog Josipa u španskom gradu Avila, rodnom gradu najpoznatije mističarke Svete Terezije Avilske, koja je vekovima bila inspiracija mnogim slikarima, piscima i pjesnicima.

Za života, u 16. veku Sveta Tereza osnovala je red u kojem su ona i njene sledbenice živele skromno i ponizno u kontemplaciji, odričući se u potpunosti svih blagodeti modernog života.

One čak i po najhladnijim zimama hodaju bez obuće, spavaju u malim sobicama bez gejanja, na slamnatim krevetima. A u Avili zime su veoma hladne. U samostanu najviše borave 24. sestre, a nove primaju tek ako neka od njih umre.

Zbog svega toga mnogi su mislili da Edita neće dugo izdržati i da će se jednog dana ipak vratiti. Prevarili su se.

Edita je isprvo morala da se odrekne njena duga kosa. Od ličnih stvari mogla je da zadrži samo fotografije svoje porodice.

Četiri godine o njenom životu iza samostanskih zidina znala je samo njena majka i uža porodica. A onda se četiri godine kasnije saznalo da će 2008. položiti tzv. večni zavet siromaštva, čistoće i poslušnosti, te će ostatak svog života provesti u siromaštvu i odricanju.

Tim činom ona je samo potvrdila da je put kojim je krenula, počeo mnogo godina ranije, još dok je bila glumica i kad je počela razmišljati o odlasku u časne sestre.

Njeni prijatelji su rekli da je njeno preispitivanje trajalo pet godina.

I sama Edita je jednom rekla da je još u srednjoj školi, kad su razgovarali o tome što bi želeli da radi u životu, iz čistog mira rekla: "ako vidim da to sve nema smisla, otići ću u časne sestre".

Tada joj niko nije verovao, a ni ona sama nije mogla da objasni zbog čega je to rekla.

Na pitanje zašto se odlučila za tako veliku žrtvu, Edita je jednom odgovorila:

„Za sve je zaslužan Bog. Ja sam obična grešnica kojoj se on smilovao. Nikakva moja žrtva nije dovoljna da mu vratim ljubav koju mi daje i koju osećam. Njemu zahvaljujem na svemu što imam.“

Pre nego što je ušla u manastir ispričala je kako će izgledati njen budući život.

- Moj manastir pripada strogom redu. Nismo doslovno bose, nego nosimo sandale. Leti smo bose, a zimi smemo da nosimo čarape. Imamo vrt za šetnju, a u njemu se nalazi i kapelica u koju se sestre povlače da budu same s Bogom. Sve poslove, od kuvanja, čišćenja, pranja do rada u vrtu, obavljamo same. Ljudi nam pomažu darivajući hranu i druge potrepštine. Sestre ne poseduju ništa svoje i sve je zajedničko. Sedam meseci u godini se posti, ostalo vreme jedu se mlečni proizvodi, riba i povrće - govorila je ona dok se još oglašavala u medijia.

Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Printscreen/youtube